ДА ЛИ МАСКЕ ОД ЏИНСА ШТИТЕ ОД КОРОНЕ? Научници тестирали велики број материјала
Истраживачи су тестирали делотворност различитих тканина при филтрирању честица између 0.02 и 0.1 микрометара
Истраживачки тим Универзитета Кембриџ и Нортвестерн тестирао је тканине које би се показале најбољима за заштитне маске.
РУСИЈА ОБОРИЛА ЦРНИ РЕКОРД: Највећи дневни број новозаражених
Корона ломи Украјину: У једном дану 8.312 заражених
Тестирали су све - од мајица и чарапа преко џинса до вакумских врећица не би ли дознали која врста маске је најбоља у "хватању" честица које могу садржати вирусе попут новог корона вируса који узрокује ковид-19.
Истраживачи су тестирали делотворност различитих тканина при филтрирању честица између 0.02 и 0.1 микрометара, што је отприлике и величина вируса и то при великим брзинама, упоредивим са кашљањем или тешким дисањем. Резултати објављени у часопису "БМЈ Опен" показују да је већина тканина које се обично користе за неклиничке маске за лице делотворно у филтрирању ултрафиних честица. Н95 маске биле су врло учинковите, иако је ХЕПА вакумска врећица за вишекратну употребу у неким аспектима заправо премашила перформансе Н95. Најделотворније су се ипак показале маске израђене од више слојева. Побољшање у заштити од ситних честица показале су се маске које се обично користе за оковратнике.
Истраживачи су такође проучавали перформансе различитих тканина када су влажне и након што су прошле кроз нормалан циклус прања и сушења. Открили су да су тканине добро функционисале док су биле влажне и радиле довољно након једног циклуса прања, међутим, претходне студије показале су да поновно прање разграђује тканине, а истраживачи упозоравају да се маске не смеју употребљавати у недоглед.
Премда постоје бројни интернет извори који помажу људима да сами направе маске, мало је научних доказа о томе који су материјали најприкладнији.
За тренутно истраживање О'Кели и њене колеге направили су апарат који се састојао од делова цеви с делом тканине у средини. На једном крају апарата генерисане су аеросолизиране честице, а њихови нивои су измерени пре и након проласка кроз узорак тканине брзином сличном кашљању. Истраживачи су такође тестирали колико су се поједине тканине добро показале у смислу отпора дисању, на темељу квалитативних, повратних информација корисника.
- Џинс, на пример, био прилично ефикасан у блокирању честица, али тешко је дисати, па вероватно није добра идеја направити маску од старих фармерки. Н95 маске су много лакше за дисање него било које комбинације тканина са сличним нивоима филтрације - објашњава О'Кели.
Истраживачи су открили да вакумске врећице за једнократну употребу и за вишекратну упорабу учинковито блокирају честице. Но, треба бити опрезан је се врећице за једнократну употребу не смеју користити у маскама за лице јер се распадају при резању и могу садржати саставне материјале који нису сигурни за удисање.
Научници упозоравају да њихова студија има неколико ограничења. Наиме, они нису проматрали улогу коју материјал игра у филтрирању честица. У повезаном пројекту, О'Кели је прочавала како се може побољшати прилагођавање маски у здравственим установама. Уз то, многи се вируси преносе капљицама које су веће од оних које се разматрају у тренутној студији.
Међутим, О'Кели каже да би резултати могли бити корисни произвођачима при одабиру тканине која ће се користити за израду маски.