ДА ЛИ ЈЕ БРИКС НАЈНОВИЈА НОЋНА МОРА ВАШИНГТОНА?! Ево да ли чланице ове организације могу представљати ИЗАЗИВАЧА Америци

Док је термин „БРИКС“ први пут скован да идентификује економије у настајању са значајним потенцијалом раста, ове земље све више покушавају да остваре свој политички утицај на светској сцени, не само као економски релевантне силе, већ и као релевантни геополитички играчи. Део домаћих медија је огроман део своје пажње посветио управо овој организацији држава из изразито оптимистичног угла гледања као нове ноћне море Вашингтона.

Ова појава начелно гледано може бити извор забринутости за САД, првенствено због потенцијалних промена у глобалним структурама моћи и утицаја које она означава. Неке од ових држава имају огромне популације (Кина и Индија), неке од њих велике резерве фосилних горива (Русија, Саудијска Арабија или Уједињени Арапски Емирати), а треће су све важније када се ради о технологијама (Кина). Оне у збиру могу деловати компатибилно и као доста велики изазивач Вашингтону и америчким савезницима у Европи и Азији.

Наравно, увек је потребно поставити питање колико су ове државе међусобно усклађене и да ли осим периодичних састанка имају дубљи вид сарадње или неке разрађеније планове о новом поретку. Преко деценије ове државе нису успеле да се договоре око једноставнијих питања попут заједничког постављања подводних каблова, те се поставља питање да ли имају капацитета за неки озбиљнији подухват попут заједничке валуте наспрам долара или политички функционалног савеза барем приближном западним организацијама као што су ЕУ или НАТО.

За почетак, истина је да је моћ дисперзивније распоређена у свету када се гледа бруто домаћи производ, па и политичка моћ која произилази из њега. Док су западне државе током 1990-их чиниле натполовичан удео светске привреде, данас је у свету слика нешто избалансиранија. Државе Г7 у односу на БРИКС економски су веће само за око 1/2 ако се њихова економска снага гледа номинално у доларима. Благо су чак слабије када се гледа у паритету куповних снага. Из ове нове економске снаге БРИКС држава проистиче и могућност да се улаже више у војску, високе технологије, међународну пропаганду и пројектовање своје моћи у свету. Уколико би се економски раст наставио овим темпом, државе БРИКС-а би укупно по главним показатељима надмашиле западне државе на челу са САД-ом.

Ипак, тај угао гледања може се усвојити као тачан само ако се посматрају статистички подаци и БРИКС посматра као у потпуности монолитан блок и не улази се у све политичке специфичности. Ова организација свакако није монолитан блок, јер између самих чланица ове организације постоје сукоби, који су периодично и оружани, као и много мањи степен сарадње него што се од стране прокинеског или проруског дела јавности то представља.

Унутар БРИКС-а Кина има доминантну улогу, јер сама чини чак око 2/3 укупног БДП-а целог блока и једна је од ретких која има стабилне стопе раста. Привреде Русије, Бразила или Јужноафричке Републике су веома мало порасле од 2013. до 2023. (бразилска се чак смањила), те су за већину економског раста овог блока заслужне Кина и Индија. 

Те две најмногољудније државе са друге стране су у прилично лошим односима због територијалног спора око делова индијског региона Ладак који је Кина заузела. У овом региону је у пограничним сукобима погинуло неколико десетина војника са обе стране у претходним годинама, иако оне нису званично у рату. Кина је ускратила присуство индијским новинарима, као и Индија последњем кинеском новинару у овој држави прошлог лета.

Индија упркос свом чланству у БРИКС-у уједно је чланица и америчке лабаве војне организације QUAD заједно са Јапаном и Аустралијом са којима врши поморске војне вежбе у Индо-Пацифику. У последњем полугодишњем периоду САД су чак престигле Кину као главног економског партнера Индије, а и Русију као главног досадашњег добављача нафте за ову државу.

Нове набавке наоружања за војску нове најмногољудније земље света такође ће долазити из САД-а и Француске, а мање од главног досадашњег партнера Русије. То наравно у великој мери поставља питања употребљивости ове државе као градивног елемента БРИКС-а као алтернативе Западу и САД-у. Уколико друга највећа чланица организација сада више тргује за Западом, више се наоружава са Запада, више нафте купује са Запада, са овим државама врши војне вежбе и чак се технолошки више за њих везује, да ли је она противник или изазивач Запада? Одговор је да и Њу Делхи има сличне сумње у односу на Кину као и Вашингтон или Токио.

У том смислу страх САД-а није толико фокусиран на БРИКС, јер се ради већински о државама са којима Вашингтон има различите нивое сарадње, а у случају Индије тај ниво сарадње је висок. Највећу забринутост за америчке доносиоце одлука више ствара Кина, као ауторитарна држава која величином своје привреде, популације, војске и напредне технологије може бити глобални изазивач. Међутим, забринутост у односу на ову државу имају и саме чланице БРИКС-а, о чему говори преко двеста хиљада индијских трупа уз кинеску границу, антидампинг истраживање Бразила против Кине или излазак Аргентине из БРИКС-а са доласком Хавијера Милеја на власт. Пекинг као нови велики и утицајни политички играч у свету највише мења и стање светских односа, где је БРИКС више форум скептика према западној хегемонији, а извесно мање група сигурних кинеских савезника са којима ће се изградити неки нови глобални поредак. То ће се извесно више видети у наредним годинама.

Извор: Србија Данас/Блиц/Димитрије Милић, политиколог из организације "Нови трећи пут"