Да ли су хришћани нова мета? Преко 100 напада, монаси и верници трпе све веће насиље у Израелу

Напад се догодио у близини места познатог као Ценакул, где се према хришћанском веровању одиграла Последња вечера. Према доступним информацијама, 36-годишњи израелски држављанин пришао је монахињи с леђа, снажно је оборио на стену, а затим, док је лежала на земљи, почео брутално да је шутира.

Инцидент се одиграо недалеко од Француске библијске и археолошке школе у Источном Јерусалиму, где монахиња ради као истраживач. Директор ове установе навео је да је задобила повреде главе и видљиве модрице. Снимак напада, који се шири друштвеним мрежама, изазвао је бројне реакције и осуде.

Овај случај није изолован.

Атмосфера страха и притиска

Док су хришћани широм света 5. априла 2026. обележавали Ускрс, Јерусалим је био под јаким безбедносним мерама, уз затворене радње и полицијске пунктове који су ограничавали број верника у Старом граду. Уместо празничне атмосфере, владали су тишина и осећај нелагоде, додатно појачани ратним тензијама Израела са Ираном и Либаном.

У месту које хришћани сматрају својим духовним центром, свакодневни живот ове заједнице постаје све несигурнији.

Стотине напада у једној години

Према извештају јерусалимског центра за међурелигијски дијалог „Rossing“, током 2025. године забележено је 155 инцидената против хришћана. Најчешћи су физички напади – попут пљувања, ударања и прскања бибер спрејем – који чине чак 39 одсто свих случајева.

Забележена су и:

52 напада на цркве и верске објекте (графити, вандализам, паљење, бацање камења и смећа)
28 случајева вербалног узнемиравања
14 инцидената скрнављења хришћанских обележја

Посебно забрињава пораст вербалних напада, који су се у односу на претходну годину више него удвостручили.

Стручњаци упозоравају да ови инциденти, и када делују „мање озбиљно“, у континуитету стварају снажан осећај несигурности и константног притиска на заједницу.

Реалност још тежа него статистика

Из организација упозоравају да је стварни број напада вероватно знатно већи, јер многи случајеви остају непријављени. Оно што додатно забрињава јесте све већа „нормализација“ оваквог понашања у јавном простору.

Сличне податке изнео је и Центар за праћење верских слобода, који је током 2025. регистровао 181 инцидент. Чак 60 одсто односи се на пљување, које је постало најраспрострањенији облик узнемиравања.

Више од 80 одсто свих напада догодило се у Јерусалиму, а посебно је погођена јерменска четврт Старог града.

Свештеници и монахиње на мети

Према сведочењима, верски службеници су међу најчешћим метама напада, јер су лако препознатљиви. У појединим деловима Јерусалима, попут Јерменске четврти и брда Сион, свештеници и монахиње суочавају се са готово сигурним узнемиравањем сваки пут када изађу на улицу.

Чак 42 одсто хришћана у Јерусалиму изјавило је да се не осећа безбедно да носи верска обележја у већински јеврејским срединама.

Тензиије кулминирају током празника

Посебан проблем представљају велики хришћански празници. Током Ускрса и пратећих церемонија, полиција уводи строге мере безбедности, али верници тврде да им се тиме отежава или чак онемогућава приступ светим местима.

Ситуација је кулминирала када је полиција, током актуелних сукоба, привремено затворила Цркву Светог гроба и спречила чак и високе црквене великодостојнике да присуствују богослужењу – што се, према наводима цркве, није догодило вековима.

Тренд се наставља и у 2026.

У прва три месеца 2026. године већ су забележена 33 нова инцидента, што потврђује да се тренд раста насиља наставља.

Упркос свему, многи хришћани не желе да напусте Јерусалим. Како истичу, остају јер је то њихов дом и део идентитета, упркос све већем осећају несигурности.