Da li su hrišćani nova meta? Preko 100 napada, monasi i vernici trpe sve veće nasilje u Izraelu
U javnosti se pojavio uznemirujući snimak brutalnog napada na katoličku monahinju u Jerusalimu, koji je dodatno uzburkao ionako napetu situaciju i otvorio pitanje sve učestalijih napada na hrišćane u Svetoj zemlji.
Napad se dogodio u blizini mesta poznatog kao Cenakul, gde se prema hrišćanskom verovanju odigrala Poslednja večera. Prema dostupnim informacijama, 36-godišnji izraelski državljanin prišao je monahinji s leđa, snažno je oborio na stenu, a zatim, dok je ležala na zemlji, počeo brutalno da je šutira.
Incident se odigrao nedaleko od Francuske biblijske i arheološke škole u Istočnom Jerusalimu, gde monahinja radi kao istraživač. Direktor ove ustanove naveo je da je zadobila povrede glave i vidljive modrice. Snimak napada, koji se širi društvenim mrežama, izazvao je brojne reakcije i osude.
Ovaj slučaj nije izolovan.
Atmosfera straha i pritiska
Dok su hrišćani širom sveta 5. aprila 2026. obeležavali Uskrs, Jerusalim je bio pod jakim bezbednosnim merama, uz zatvorene radnje i policijske punktove koji su ograničavali broj vernika u Starom gradu. Umesto praznične atmosfere, vladali su tišina i osećaj nelagode, dodatno pojačani ratnim tenzijama Izraela sa Iranom i Libanom.
U mestu koje hrišćani smatraju svojim duhovnim centrom, svakodnevni život ove zajednice postaje sve nesigurniji.
Stotine napada u jednoj godini
Prema izveštaju jerusalimskog centra za međureligijski dijalog „Rossing“, tokom 2025. godine zabeleženo je 155 incidenata protiv hrišćana. Najčešći su fizički napadi – poput pljuvanja, udaranja i prskanja biber sprejem – koji čine čak 39 odsto svih slučajeva.
Zabeležena su i:
52 napada na crkve i verske objekte (grafiti, vandalizam, paljenje, bacanje kamenja i smeća)
28 slučajeva verbalnog uznemiravanja
14 incidenata skrnavljenja hrišćanskih obeležja
Posebno zabrinjava porast verbalnih napada, koji su se u odnosu na prethodnu godinu više nego udvostručili.
Stručnjaci upozoravaju da ovi incidenti, i kada deluju „manje ozbiljno“, u kontinuitetu stvaraju snažan osećaj nesigurnosti i konstantnog pritiska na zajednicu.
Realnost još teža nego statistika
Iz organizacija upozoravaju da je stvarni broj napada verovatno znatno veći, jer mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni. Ono što dodatno zabrinjava jeste sve veća „normalizacija“ ovakvog ponašanja u javnom prostoru.
Slične podatke izneo je i Centar za praćenje verskih sloboda, koji je tokom 2025. registrovao 181 incident. Čak 60 odsto odnosi se na pljuvanje, koje je postalo najrasprostranjeniji oblik uznemiravanja.
Više od 80 odsto svih napada dogodilo se u Jerusalimu, a posebno je pogođena jermenska četvrt Starog grada.
Sveštenici i monahinje na meti
Prema svedočenjima, verski službenici su među najčešćim metama napada, jer su lako prepoznatljivi. U pojedinim delovima Jerusalima, poput Jermenske četvrti i brda Sion, sveštenici i monahinje suočavaju se sa gotovo sigurnim uznemiravanjem svaki put kada izađu na ulicu.
Čak 42 odsto hrišćana u Jerusalimu izjavilo je da se ne oseća bezbedno da nosi verska obeležja u većinski jevrejskim sredinama.
Tenziije kulminiraju tokom praznika
Poseban problem predstavljaju veliki hrišćanski praznici. Tokom Uskrsa i pratećih ceremonija, policija uvodi stroge mere bezbednosti, ali vernici tvrde da im se time otežava ili čak onemogućava pristup svetim mestima.
Situacija je kulminirala kada je policija, tokom aktuelnih sukoba, privremeno zatvorila Crkvu Svetog groba i sprečila čak i visoke crkvene velikodostojnike da prisustvuju bogosluženju – što se, prema navodima crkve, nije dogodilo vekovima.
Trend se nastavlja i u 2026.
U prva tri meseca 2026. godine već su zabeležena 33 nova incidenta, što potvrđuje da se trend rasta nasilja nastavlja.
Uprkos svemu, mnogi hrišćani ne žele da napuste Jerusalim. Kako ističu, ostaju jer je to njihov dom i deo identiteta, uprkos sve većem osećaju nesigurnosti.
