"Дан Д" у Румунији: Бира се нови председник, а низ контроверзи изазвао хаос у земљи

Њему је забрањено да се кандидује, што не значи да будући председник неће доћи из редова деснице.

Сви кандидати на румунским председничким изборима позвани су на дебату коју је организовала државна телевизија, али главни фаворит свих испитивања јавног мњења, Ђорђе Симион, кандидат Алијансе за Унију Румуна, није дошао.

Дебату су обележиле бурне размене учесника, грешке и необични предлози. Кандидата којег подржавају владајуће странке, Крина Антонеску, новинар Euronews-a питао је да ли се још увек плаши Америчког Стате Департмента, што је алузија на изјаву коју је дао пре 10 година.

"Године 2012. били сте привремени председник. Питали су вас, господине Антонеску, кога се плашите у кампањи? Ваш одговор је био: Стејт Департмент. Занимало ме је да ли се још увек плашите".

Бивши премијер Виктор Понта предложио је забрану увоза из Украјине као решење за ревитализацију локалне пољопривреде.

Елена Ласкони, кандидаткиња која је прошла у други круг прошлогодишњих председничких избора, али који су накнадно отказани, поставила је питање о сценарију могуће посете Бењамина Нетањахуа Румунији, након што је Кривични суд затражио налог за његово хапшење.

Један од кандидата, који према анкетама има мање од један одсто подршке, изнео је необичан предлог у актуелном безбедносном контексту да се смањи буџет за наоружање.

"Залагао бих се за масовно смањење издатака за војно наоружање. Не видим тако велику опасност у инвазији Совјета, не Совјета, руске републике, руске федерације, с обзиром на то да смо део НАТО-а", рекао је Јон Бану Мусчел.

Румуни данас бирају између 11 кандидата. Други круг председничких избора биће одржан 18. маја. Изабрани председник Румуније именује премијера, представља државу у иностранству и врховни је командант оружаних снага.

Хронологија политичких контроверзи у Румунији

Хронологија једне од највећих политичких контроверзи у савременој историји Румуније почела је 24. новембра прошле године, када је у првом кругу председничких избора, мимо анкета и свих очекивања, победио аутсајдер и самостални ултрадесничарски кандидат Калин Ђорђешку, који је перципиран као евроскептик, еврофанатик и као кандидат који се залаже за укидање помоћи Украјини.

Ђорђешку је предизборну кампању базирао искључиво на друштвеној мрежи ТикТок, а како је и сам рекао, на предизборну кампању није потрошио ни један једини леј. Ђорђешку, којем су анкете предвиђале максимум пет одсто, освојио је на крају 23 процента, а две недеље након победе Уставни суд Румуније поништио је резултате првог круга избора због, како је наведено, низа неправилности и мешања Русије у изборни процес.

Румунске власти објавиле су пет декласификованих докумената румунских безбедносних служби, у којима се наводи да је Москва координисала Ђорђешкову кампању на ТикТоку помоћу инфлуенсера и више стотина налога креираних за подршку румунском десничару. Такође, у извештајима се наводи да је Москва извела и више од 80.000 сајбер напада на сајт Румунске изборне комисије. Ђорђешку је одлуку Уставног суда оценио као државни удар и добио је подршку осталих десничарских странака, међу којима је и Алијанса за уједињење Румуна, коју предводи Ђорђе Симион, један од кандидата за председника Румуније и један од главних фаворита према анкетама.

Да подсетимо, крајем фебруара Ђорђешку је приведен због сумњи да је повезан са екстремистичким организацијама које су наводно финансирале његову предизборну кампању. У оквиру те акције, румунска полиција спровела је рације широм земље у којима је ухапшено 27 особа. Епилог је уследио 10. марта, када је Уставни суд забранио Ђорђешку учешће на изборима јер, како се наводи, не испуњава законске услове.

Ђорђе Симион фаворит према анкетама

Од 11 кандидата, четворо према анкетама имају највеће шансе. На првом месту је поменути Ђорђе Симион из десничарске алијансе за уједињење Румуна, које анкете предвиђају отприлике 30% гласова. Он је на готово идентичној идеолошкој позицији као и Ђорђеску када је реч о односу према Европској унији, НАТО-у, али и подршци Украјини. Он се такође сматра и присталицом америчког председника Доналда Трампа.

Он се противио истополним браковима и оно што је занимљиво, заговара повратак Румуније на границе из 1940, односно на територију која је обухватала и Молдавију и делове Украјине, због чега му је забрањен улазак у ове две земље.

На другом месту којем се предвиђа око 24% је Крин Антонеску. Он је левичар којег подржавају Национална либерална странка и социјалдемократе, дакле владајуће странке. Антонеску се залаже за наставак подршке Украјини, за чврсте везе са Европском унијом и са НАТО-пактом. Ове две странке већ дуже време владају Румунијом, а део аналитичара и јавности их оптужује и за клијентелизам, корупцију и, како кажу, симулацију демократије, због чега је делом изгубио део бирача.

Трећи кандидат је Никусор Дан, градоначелник Букурешта, центриста који наступа као независни кандидат са чврстим проевропским и проатлантским ставом. Он се као градоначелник истакао у борби против корупције, међутим био је критикован због блиских веза са бизнисменом Михајем Пауном, који је јавно хвалио Русију. Такође, Дан се залаже за безусловну подршку Украјини.

Важност избора у Румунији

Ови избори су важни јер постоји шанса да први пут након пада комунизма 1989. године председник Румуније буде десничар. Такође, ту су присутни бројни унутрашњи проблеми, цена хране скочила је на 50%, више од 20% радноспособног становништва у Румунији планира да напусти земљу, а такође многи од њих жале се и на високу стопу корупције.

Када је реч о спољној политици и геополитичком контексту, услед избијања рата у Украјини, геостратешки значај Румуније на источном крилу НАТО-а је значајно порастао, јер Румунија је чланица НАТО-а која дели најдужу границу са Украјином, у питању је граница дуга више од 600 километара. Самим тим, Румунија се наметнула као важан логистички центар за снабдевање украјинске војске, али и центар за обуку украјинских војника.

Подсетимо, украјинске пешадијске снаге, али и пилоти на авионима Ф-16 се већ дуже време обучавају на територији Румуније. Такође, када говоримо о геополитичком контексту, план НАТО-а је да до 2030. године прошири базу Михаила Когалничеану у близини лучког рада Констанца и да од тог момента та база постане највећа НАТО-база у Европи, већа чак и од Рамштајна у Немачкој, која би требало до 2030. године да има до 10.000 војника.

Председник Румуније има широка овлашћења у креирању спољне и безбедносне политике.

Подсетимо, исход председничких избора биће решен у првом кругу уколико неки од кандидата обезбеди више од 50 одсто гласова. У супротном, двоје кандидата са највише гласова одмериће снаге две недеље касније, односно 18. маја, а право гласа има око 18 милиона Румуна.

Србија Данас/Euronews