Дан одлуке у Кишињеву: Молдавија гласа између Европе и Москве, улог је опстанак државе

У Молдавији су јутрос у 7 сати по локалном времену отворена биралишта на редовним парламентарним изборима, за које аналитичари сматрају да су од пресудног значаја јер би могли да одреде судбину њеног настојања да се придружи Европској унији или поново окрене Русији.

Очекује се да ће преко 3,2 милиона Молдаваца гласати на бирачким местима у земљи која су отворена до 21 сат, а 13 политичких странака, три изборна блока и четири независна кандидата регистровано је у изборној трци за 101 посланичко место у молдавском парламенту.

Да би прешао изборни цензус, независном кандидату је потребно два одсто гласова, странци пет одсто, изборном блоку седам одсто, а да би избори били валидни, најмање 33 одсто бирача мора да изађе на биралишта.

Након објављивања прелиминарних резултата, ЦИК ће их сабрати и, у року од 24 сата, представити Уставном суду, који ће потврдити резултате и мандате изабраних посланика. Након тога, у року од 30 дана, нови парламент се сазива на конститутивну седницу, декретом који издаје председник републике.

Према последњим анкетама, владајућа проевропска Партија акције и солидарности (ПАС) молдавске председнице Маје Санду, могла би да изгуби већину и да буде принуђена да тражи коалиционе партнере.

Опозиционе снаге, попут проруског Патриотског блока и номинално проевропског савеза Алтернатива, покушавају да придобију бираче незадовољне високим ценама, спорим реформама и скептицизмом према приближавању Европи.

Москва негира мешање у унутрашње ствари Молдавије и тврди да Кишињев подстиче антируско расположење из политичких разлога.

Маја Санду, школована на Харварду и бивша званичница Светске банке, основала је 2016. године ПАС. Један од њених најближих сарадника је Дорин Речеан, прозападни економиста и бивши министар унутрашњих послова, који је постао премијер у фебруару 2023.

Њихов ПАС сада се суочава са озбиљним изазовом Патриотског блока, савеза левичарских проруских партија, у којем је и бивши председник Игор Додон, којег је Санду победила 2020. године.

Патриотски блок тврди да је европска интеграција претња независности Молдавије и залаже се за ближе везе са Русијом.

Свака будућа коалиција вероватно би отежала председници Маји Санду спровођење плана да ова земља до 2030. постане чланица ЕУ, што би захтевало обиман законодавни рад.

На референдуму о чланству у ЕУ 2024. године једва је пређена граница од 50 одсто подршке.

Молдавија има већинско румунофоно становништво и велику русофону мањину, а политичка власт се деценијама смењивала између проруских и проевропских групација.

Руске трупе и даље су стациониране у Придњестровљу, који се одвојио почетком 1990-их.

Због неизвесног резултата, мањи актери могли би одиграти пресудну улогу. Савез Алтернатива, чији су лидери градоначелник Кишињева Ион Чебан и председнички кандидат из 2024. Александру Стојаногло, покушава да придобије разочаране центристичке бираче.

Номинално проевропски, они оптужују владу да није обезбедила добре путеве, пристојне плате и пензије.

Неки аналитичари сматрају да Алтернатива заправо служи као „расипник гласова“ који одузима подршку ПАС-у, а истовремено задржава канале руског утицаја.

Ту је и Наша партија, коју предводи Ренато Усатји, бивши градоначелник повезан са руским националистичким политичарима.

Санду је гласање описала као „најважније изборе у историји Молдавије“ и упозорила да Русија троши стотине милиона евра да би утицала на исход.

Молдавска полиција је последњих недеља појачала истраге о илегалном финансирању странака, а приведене су 74 особе због наводне руске умешаности.

Игор Додон оптужује власт да спроводи репресију: „Криминални ПАС режим покушава да нас застраши“, навео је у саопштењу.

Прошлог месеца, тајкун Илан Шор, под санкцијама САД и ЕУ, понудио је Молдавцима 3.000 долара месечно за учешће на антивладиним протестима.

Молдавија је једна од најсиромашнијих земаља Европе, већину енергетских потреба покрива увозом скупље енергије из Румуније.

Иако је инфлација опала са двоцифрених нивоа из 2022, и даље се креће око 7 одсто, због чега су многи бирачи огорчени. Корупција је и даље распрострањена, а реформе у правосуђу споре.

Грађани данас бирају 101 посланика по пропорционалном систему.

Кључни фактор биће гласови дијаспоре – око милион Молдаваца живи у иностранству. Бирачи у западној Европи традиционално подржавају проевропске странке и допринели су тесној победи на референдуму о ЕУ.

Неизвесност представљају и 277.000 регистрованих бирача у Придњестровљу.

Пошто анкете показују да ПАС има тек малу предност над Патриотским блоком, могуће је више сценарија:

• ПАС би могао да освоји тесну победу и настави проевропски курс.

• Вероватнији сценарио је ПАС без већине, што значи тешке преговоре о коалицији.

• Трећи сценарио је победа проруског блока уз подршку центриста, што би успорило или зауставило европске интеграције Молдавије.

Исход ће показати да ли ће ова бивша совјетска република наставити путем ка Западу или ће се поново окренути Русији.