Демонстранти упали у двориште председничке палате: Ситуација на улицама престонице прети да експлодира - Хитно распоређени контигенти полиције (ВИДЕО)

 Убрзо су букнули протести, који су ескалирали покушајем упада демонстраната у председничку палату како би “спасили демократију”. Дошло је до жестоких сукоба полиције и демонстраната, а власти су оптужиле поједине опозиционе политичаре да покушавају да изазову пуч.

Гласање у суботу било је први тест за владајућу популистичку странку још од спорних парламентарних избора прошле године који су увели Грузију у турбулентан период и натерали Брисел да практично замрзне кандидатуру за чланство у Европској унији - све док влада Грузије не промени свој ауторитарни курс.

Резултати избора могли би да имају озбиљан утицај на политичку ст

Стабилност Грузије и њене односе са ЕУ, у тренутку кад земља покушава да се опорави од политичких превирања и да поново осигура своју европску перспективу.

Победа од скоро 82 одсто

На локалним изборима у суботу, владајућа странка Грузијски сан, победила је у све 64 општине, према подацима Централне изборне комисије (ЦИК) након обраде 100 одсто гласачких листића. Грузијски сан освојио је 81,6 одсто гласова широм земље, а кандидати странке за градоначелнике су такође победили у свим градовима.

Каха Каладзе је по трећи пут победио на изборима за градоначелника Тбилисија, са 71,58 одсто гласова.

Гласање, којим је изабрано 2.058 чланова 64 општинске скупштине и 64 градоначелника, одвијало се уз делимични бојкот опозиције јер је неколико главних ривалских странака одлучило да не учествује у трци. На изборима је учествовало 12 странака, док их је осам опозиционих бојкотовало, укључујући и највећу - Уједињени национални покрет (УНМ) који је основао бивши председник Грузије Михаил Сакашвили.

Премијер Грузије Иракли Кобахидзе рекао је да је владајућа партија добила преко 1,1 милион гласова широм земље, што је “практично понављање нашег резултата на прошлогодишњим парламентарним изборима”. Рекао је да су резултати избора “импресивни”, а у Тбилисију “рекордни”.

- План да се УНМ замени са Лело (центристистичка прозападна партија) и Гахаријом (од 2021. партија бившег премијера из Грузијског сна Георгија Гахарије) није успео - рекао је Кобахидзе, пренео је Цивил.ге.

Демонстранти упали у двориште палате

Опозициони скуп у Тбилисију почео је у суботу увече, на дан локалних избора. Демонстранти - њих око 7.000, према Кобахидзеу - су се првобитно окупили на Тргу слободе, машући грузијским и заставама ЕУ, а неки су се преместили ка резиденцији председника Грузије Михаила Кавелашвилија.

- Ми смо ту да заштитимо нашу демократију, коју Грузијски сан уништава – рекла је АФП-у учесница протеста Натела Гвахарија (77).

Демонстранти су пробили гвоздене баријере подигнуте испред резиденције, запалили их и упали у двориште, а интервентна полиција их је потиснула, користећи сузавац, бибер спреј и водене топове, наводи “Москов тајмс”.

Према Oc-media.org, неуспешан покушај упада у зграду створио је конфузију међу демонстрантима, а многи су изразили фрустрацију према организаторима јер им нису пренели никакав план. Организатори су касније покушали да умире очигледно незадовољство међу демонстрантима, држећи неколико говора, наводи портал.

- Не постоји револуција од два или три сата. То је процес који захтева неколико дана борбе и сукоба, а револуција ће победити - рекао је члан УНМ Муртаз Зоделава.

Прозападна опозиција у Грузији организује протесте од октобра прошле године, када је Грузијски сан победио на парламентарним изборима за које критичари тврде да су били нерегуларни. Демонстранти траже пуштање политичких затвореника и одржавање ванредних парламентарних избора.

"Мирна револуција"

Док су власти уочи протеста обећале оштар одговор на “револуцију”, опозиција тврди да је реч о “мирној револуцији” најављеној за дан локалних избора.

Кобахидзе је у недељу рекао да су демонстранти који су покушали да насилно уђу у председничку палату хтели да сруше владу, те оптужио ЕУ за мешање у грузијску политику. Он је рекао да је влада осујетила “покушај пуча који су планирале стране обавештајне службе”, оптужујући званичнике ЕУ да подржавају “покушај рушења уставног поретка”, те позвао амбасадора ЕУ Павела Херчинског да осуди немире, наводећи да дипломата дели одговорност.

- Нико неће избећи одговорност. То укључује и политичку одговорност - рекао је Кобахидзе.

Огласила се и Саломе Зурабишвили, која је по истеку председничког мандата крајем децембра 2024. напустила палату али се прогласила јединим легитимним представником власти у Грузији.

- Ову лакрдију од заузимања председничке палате може да инсценира само режим како би дискредитовао 310 дана мирног протеста грузијског народа. Као легитимна председница, званично ово одбацујем и настављам да стојим уз свој народ мирно, све док не освојимо нове изборе - навела је она у посту на “X”.

Грузијско Министарство унутрашњих послова саопштило је у међувремену да је ухапшено пет чланова опозиционих странака због позивања на пуч и свргавање владе. За та кривична дела, како се додаје, прети им до девет година затвора.

- Оптужени су за позивање на рушење државне власти, као и за организовање и учешће у групном насиљу - наводи се у саопштењу.

Групе за људска права наводе да је око 60 људи, међу којима кључни опозиционари, новинари и активисти, затворено током протекле године. Затворени бивши председник Михаил Сакашвили позвао је своје присталице да протестују на дан избора, називајући то “последњом шансом” за спас грузијске демократије. Сакашвили је почасни председник УНМ, али се сматра де факто лидером ове либерално-конзервативне партије.

Кобахидзе је у недељу рекао да ће “све бити урађено да се коначно неутралише антидржавна политичка снага названа колективни УНМ”.

- Имамо законску одговорност према више од 1,1 милион бирача да се коначно ослободимо ове болести зване колективни УНМ у нашој земљи - рекао је он, пренео је Цивил.ге.

Грузијски сан, чији је оснивач и лидер милијардер и бивши премијер Бидзина Иванишвили, је на власти од 2012. Странка се прво представљала као либерална алтернатива Сакашвилијевом реформистичком табору, али се од почетка руске инвазије на Украјину 2022, како кажу критичари, окренула ка Москви, спроводећи крајње десничарске политике и усвајајући мере у руском стилу усмерене против независних медија и невладиних организација, укључујући закон о “страним агентима” који је дигао земљу на ноге.

Институт Лови је због свега тога у августу рекао да Грузијски сан “сада није ништа друго до ноћна мора”.

Србија Данас/Блиц