ДЕПРЕСИЈЕ, САМОУБИСТВА, НАСИЉЕ, НЕЗАПОСЛЕНОСТ... Корона вирус убија, али оно што свет чека после је страшније

Ово је најдраматичније укључивање владе у наше животе од Другог светског рата. Да би се избориле са пандемијом корона вируса, владе широм света су затвориле школе, границе, велика и мала предузећа. Многи страхују од економског трошка који ће настати због одсуства милиона људи са посла и милиона ђака из школа.

Сада, три недеље након што су Сједињене Државе и друге земље предузеле кораке за сузбијање ширења заразе који би могли трајати месецима, неки стручњаци за јавно здравље се баве другачијом последицом масовне изолације: хиљадама смртних случајева који не би били у вези са самом болешћу.

Што дуже трају мере сузбијања, то ће гори бити резултат, показује историја. Пораст незапослености 1982. скратио је животни век Американаца збирно два до три милиона година, показала су истраживања. Током последње рецесије, од 2007. до 2009, суморно тржиште рада је допринело порасту стопе самоубистава у САД и Европи, када је изгубљено 10.000 живота више него пре економског пада. Овога пута, такви ефекти би могли бити још дубљи у недељама, месецима и годинама које следе ако, као што многи пословни и политички лидери упозоравају, економија доживи крах, а стопа незапослености достигне историјске нивое.

Већ постоје извештаји да мере изолације изазивају више насиља у породици у неким областима. Продужетак затварања школа онемогућава деци са посебним потребама да добијају третман и могао би довести до повећаног напуштања школе и стопе делинквенције. Јавни здравствени центри ће остати без финансирања, што ће изазвати пад њихових услуга и погоршање здравственог стања припадника њихових заједница. Пораст незапослености до 20 процената - што је сада уобичајена прогноза у западним економијама, могао би изазвати додатних 20 хиљада самоубистава у Европи и САД међу онима који остану без посла или уђу на скоро празно тржиште рада.

Ништа од овога нема за циљ да умањи застрашујућу смртну опасност од Ковида-19, нити да сугерише да владе не би требало да агресивно одговоре на кризу.

Недавни извештај истраживача са Империјалног колеџа у Лондону помогао је у покретању глобалне изолације, тврдећи да би коронавирус могао убити два милиона Американаца и 500.000 људи у Великој Британији уколико владе брзо не примене строге мере социјалне дистанце. Да би имали ефекта, наведено је у извештају, напори у циљу сузбијања ширења заразе требало би да трају, можда на начин да се наново уводе и укидају, до 18 месеци.

У Сједињеним Државама, Бела кућа је ове недеље саопштила да би коначни број жртава могао порасти до 240 хиљада. Државе су реаговале на мрачна упозорења и све већи број случајева који се сваког дана открије, продужавањем мера које налажу да се остане код куће.

Медицинска битка против Ковида-19 развија се тако брзо да нико не зна како ће се одиграти или колики ће бити коначни број жртава. Међутим, истраживачи кажу да историја показује да ће одговори на дубок и дуготрајан економски шок, у комбинацији са социјалним дистанцирањем, подстаћи сопствене утицаје на здравље, на краћи, средњи и дужи рок.

КРАТКОРОЧНЕ ПОСЛЕДИЦЕ

Насиље у породици

Активисти широм света извештавају о алармантном порасту случајева насиља у породици откад су уведени карантини због корона вируса.

- Заробљене код куће са злостављачима, неке жртве породичног насиља већ доживљавају чешће и екстремније насиље - каже Кејти Реј-Џоунс, извршна директорица Националне телефонске линије за жртве насиља у породици.

Координатори програма за жртве насиље у породици широм земље кажу да добијају све више позива широм Сједињених Америчких Држава.

- Постоје посебне групе становништва које ће трпети последице које иду даље од Ковида-19 - казала је Реј-Џоунс, наводећи жртве насиља у породици као једну од њих.

Рањиви ђаци

Ђаци, родитељи и наставници су суочени са изазовима прилагођавања учењу на даљину, пошто су школе широм држава затворене и почела су предавања на даљину.

Неки стручњаци су забринути да ће ђаци код куће, посебно они који живе у нестабилном окружењу или сиромаштву, пропустити више задатака. За средњошколце који пропусте најмање три дана месечно постоји седам пута већа вероватноћа да ће напустити школу пре него што дипломирају и, као резултат тога, да живе девет година мање него њихови вршњаци, наводи се у извјештају фондације Роберт Вуд Џонсон.

Међу најрањивијима је више од шест милиона ђака да посебним потребама широм Сједињених Држава. Без ригорозног школовања и терапије, ти ђаци су суочени са доживотним изазовима.

- Ђаци са посебним потребама имају највише користи од високо структурираног и прилагођеног специјалног образовања - каже Шерон Вон, извршна директорица Медоус центра за превенцију образовног ризика на Универзитету у Тексасу.

- То значи да је то група за коју постоји највећа вероватноћа да ће на њу значајно утицати то што не похађају школу на краћи и дужи рок.

Меган Гутијерез из града Матаван у Њу Џерсију је преплављена обавезама око подучавања и давања терапије синовима од осам и десет година, који болују од аутизма. Она је забринута да ће дечаци, који не говоре и обично раде са тимом терапеута и учитеља, назадовати. 

- За мене је задржавање тих комуникационих вештина од огромног значаја, јер ако не наставе, то може довести до проблема у понашању и фрустрирације зато што не могу да комуницирају - прича Меган Гутијерез.

СРЕДЊОРОЧНЕ ПОСЛЕДИЦЕ

Пораст броја самоубистава

У Европи и Сједињеним Државама, стопа самоубистава расте око један одсто за сваки процентни поен пораста незапослености, показало је истраживање које је објавио Ерон Ривс са Универзитета Оксфорд. Током последње рецесије, када је незапосленост у Сједињеним Државама досегла врхунац од 10 одсто, стопа самоубистава је скочила, што је довело до још 4.750 смртних случајева. Ако се стопа незапослености повећа на 20 одсто, број жртава би могао бити знатно већи.

- Нажалост, мислим да постоји велика шанса да се у наредна 24 месеца деси двоструко више самоубистава него током раног стадијума последње рецесије - рекао је Ривс. То би било око 20.000 додатних жртава самоубиства у Сједињеним Државама и Европи.

Мање од три недеље након што су у САД ступиле на снагу екстремне мере сузбијања заразе, број пријава за помоћ за незапослене је порастао за готово 10 милиона. Министар финансија Стивен Мнучин је упозорио да би стопа незапослености могла достићи 20 одсто, а економисти Федералних резерви предвидели су чак 32 процента. Прогнозе за Европу су слично песимистичне.

Неки истраживачи сматрају да стопа самоубистава можда неће бити тако висока. Конвенционална мудрост је да ће се више људи дизати руку на себе усред пораста незапослености, али заједнице би се могле окупити око националне иницијативе да се порази Ковид-19 и стопа се можда неће повећати, оценила је Ен Кејс, која истражује здравствену економију на Универзитету Принстон.

- Самоубиство је тешко предвидети чак и без кризе библијских размера - каже Кејс.

Ваздухопловна академија у Колорадо Спрингсу у Колораду је ове недеље олабавила строгу политику социјалне изолације након очигледних самоубистава двојице старијих кадета крајем марта, објавили су локални медији. Док су млађи кадети послати кући, старији су изоловани у домовима, а неки су се жалили да је атмосфера као у затвору. Сада ће старији моћи да напусте кампус и окупљају се у малим групама према државним смерницама.

Онеспособљено јавно здравство

Локални здравствени одсеци спроводе програме за лечење хроничних болести попут дијабетеса. Они такође помажу у спречавању тровања деце оловом и сузбијају ширење грипа, туберкулозе и беснила. Велики губитак прихода од пореза на имовину и промет након таласа пословних неуспеха вероватно ће онеспособити ове здравствене одсеке, изјавила је Ејдриен Касалоти из Националног удружења окружних и локалних здравствених службеника, непрофитне организација фокусиране на јавно здравство.

Након рецесије 2008. године, локални здравствени одсеци у Сједињеним Државама изгубили су 23.000 радних места након што је више од половине претрпело кресање буџета. Иако је постало популарно слати упозорења да се брига за економију не ставља испред здравља, Касалоти каже да су, на првим линијама фронта јавног здравља, то двоје нераскидиво повезани.

- Шта ћете да радите када немате пореску базу на коју се можете ослонити? - пита она.

Керол Моерле, директорица одсека за јавно здравство који покрива пет округа на северу Ајдаха, каже да је њена канцеларија изгубила око 40 од 90 запослених током последње рецесије. Одсек је морао да укине програм планирања породице који је пружао контролу рађања женама испод границе сиромаштва и програм у оквиру којег се вршило тестирање и лечење сексуално преносивих болести. Она је забринута да ће депресија нанети још више штете.

- Искрено, мислим да не бисмо могли бити одрживи са још мањим буџетом, и ужасава ме помисао на то - изјавила је Моерле.

ДУГОРОЧНЕ ПОСЛЕДИЦЕ

Смртност повезана са губитком радног места

Пораст незапослености током великих рецесија може покренути домино ефекат мањих прихода, додатног стреса и нездравог начина живота. Поремећаји у вези са приходима и здрављем често значе да људи умиру раније, каже Тил фон Вахтер, професор са Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу који истражује утицај губитка посла. Фон Вахтер је рекао да његово истраживање пораста незапослености у прошлости указује на то да отпуштени радници могу изгубити у просеку годину и по дана животног века. Ако се стопа незапослености повећа на 20 одсто, то би могло прерасти у 48 милиона година изгубљеног људског живота.

Фон Вахтер наводи мере за које верује да би могле ублажити ефекте незапослености. Закон о помоћи у борби против коронавируса који је Бела кућа усвојила прошле недеље обухвата хитне кредите предузећима и програм краткорочних накнада који би могао охрабрити послодавце да и даље исплаћују зараде запосленима.

Млади би могли платити високу цену

Млади који ступају на тржиште рада током сузбијања корона вируса могли би платити посебно високу цену на дуже стазе.

Они који први пут траже посао, и то у периодима високе незапослености, живе краће и нездравије, показују истраживања. Продужено замрзавање економије могло би скратити животни век 6,4 милиона Американаца који улазе на тржиште рада у просеку за око две године, процењује Ханс Швант, истраживач здравствене економије на Северозападном универзитету. Он је спровео истраживање са Фон Вахтером. То би био губитак живота од 12,8 милиона година.

Хиљаде дипломаца ће изаћи на тржиште рада у тренутку када је глобални бизнис замрзнут. Џејсона Густава, са Универзитета Вилијам Патерсон у Њу Џерсију, који ће први у породици завршити факултет, чекао је посао у физикалној терапији. Сада му је одгођено полагање стручног испита и не може почети да ради пре септембра.

- Све зависи од тога у којем правцу иде економија. Да ли и даље постоји слободно место?

ШТА ЈЕ СЛЕДЕЋЕ

У наредним недељама, појавиће се јаснија слика о уништењу које изазива болест, а владе и здравствени стручњаци ће за изношење процјена смртности имати јаче чињенично утемељење.

Како то буду чинили, неки стручњаци за јавно здравље кажу да би влада требало да одмери трошкове предузетих мера за сузбијање и размотри ново подешавање, ако је потребно.

Доктора Џеја Батачарју, који се бави истраживањем здравствене политике на Универзитету Стенфорд, брине то што владе широм света још нису у потпуности размотриле дугорочне здравствене последице надолазећих економских недаћа. Корона вирус може да убије, каже, али ће такође доћи до глобалне депресије. Батачарју је међу онима који позивају шефове влада да пажљиво размотре одлуку о потпуном затварању предузећа и школа.

- Депресије су смртоносне за људе, нарочито за сиромашне - казао је.