DEPRESIJE, SAMOUBISTVA, NASILJE, NEZAPOSLENOST... Korona virus ubija, ali ono što svet čeka posle je strašnije
Ovo je najdramatičnije uključivanje vlade u naše živote od Drugog svetskog rata. Da bi se izborile sa pandemijom korona virusa, vlade širom sveta su zatvorile škole, granice, velika i mala preduzeća. Mnogi strahuju od ekonomskog troška koji će nastati zbog odsustva miliona ljudi sa posla i miliona đaka iz škola.
Sada, tri nedelje nakon što su Sjedinjene Države i druge zemlje preduzele korake za suzbijanje širenja zaraze koji bi mogli trajati mesecima, neki stručnjaci za javno zdravlje se bave drugačijom posledicom masovne izolacije: hiljadama smrtnih slučajeva koji ne bi bili u vezi sa samom bolešću.
NOVA SMRT MEĐU ZDRAVSTVENIM RADNICIMA: Medicinski brat nakon smene od 12 sati POPLAVEO U LICU i umro
SPAS NA DOHVAT RUKE: Francuski naučnici leče zaražene KRVNOM PLAZMOM osoba koje su prebolele Kovid-19
GORE STUBOVI MOBILNE TELEFONIJE ŠIROM BRITANIJE: Kakva je veza 5G mreže i korona virusa? (VIDEO)
Što duže traju mere suzbijanja, to će gori biti rezultat, pokazuje istorija. Porast nezaposlenosti 1982. skratio je životni vek Amerikanaca zbirno dva do tri miliona godina, pokazala su istraživanja. Tokom poslednje recesije, od 2007. do 2009, sumorno tržište rada je doprinelo porastu stope samoubistava u SAD i Evropi, kada je izgubljeno 10.000 života više nego pre ekonomskog pada. Ovoga puta, takvi efekti bi mogli biti još dublji u nedeljama, mesecima i godinama koje slede ako, kao što mnogi poslovni i politički lideri upozoravaju, ekonomija doživi krah, a stopa nezaposlenosti dostigne istorijske nivoe.
Već postoje izveštaji da mere izolacije izazivaju više nasilja u porodici u nekim oblastima. Produžetak zatvaranja škola onemogućava deci sa posebnim potrebama da dobijaju tretman i mogao bi dovesti do povećanog napuštanja škole i stope delinkvencije. Javni zdravstveni centri će ostati bez finansiranja, što će izazvati pad njihovih usluga i pogoršanje zdravstvenog stanja pripadnika njihovih zajednica. Porast nezaposlenosti do 20 procenata - što je sada uobičajena prognoza u zapadnim ekonomijama, mogao bi izazvati dodatnih 20 hiljada samoubistava u Evropi i SAD među onima koji ostanu bez posla ili uđu na skoro prazno tržište rada.
Ništa od ovoga nema za cilj da umanji zastrašujuću smrtnu opasnost od Kovida-19, niti da sugeriše da vlade ne bi trebalo da agresivno odgovore na krizu.
Nedavni izveštaj istraživača sa Imperijalnog koledža u Londonu pomogao je u pokretanju globalne izolacije, tvrdeći da bi koronavirus mogao ubiti dva miliona Amerikanaca i 500.000 ljudi u Velikoj Britaniji ukoliko vlade brzo ne primene stroge mere socijalne distance. Da bi imali efekta, navedeno je u izveštaju, napori u cilju suzbijanja širenja zaraze trebalo bi da traju, možda na način da se nanovo uvode i ukidaju, do 18 meseci.
U Sjedinjenim Državama, Bela kuća je ove nedelje saopštila da bi konačni broj žrtava mogao porasti do 240 hiljada. Države su reagovale na mračna upozorenja i sve veći broj slučajeva koji se svakog dana otkrije, produžavanjem mera koje nalažu da se ostane kod kuće.
Medicinska bitka protiv Kovida-19 razvija se tako brzo da niko ne zna kako će se odigrati ili koliki će biti konačni broj žrtava. Međutim, istraživači kažu da istorija pokazuje da će odgovori na dubok i dugotrajan ekonomski šok, u kombinaciji sa socijalnim distanciranjem, podstaći sopstvene uticaje na zdravlje, na kraći, srednji i duži rok.
KRATKOROČNE POSLEDICE
Nasilje u porodici
Aktivisti širom sveta izveštavaju o alarmantnom porastu slučajeva nasilja u porodici otkad su uvedeni karantini zbog korona virusa.
- Zarobljene kod kuće sa zlostavljačima, neke žrtve porodičnog nasilja već doživljavaju češće i ekstremnije nasilje - kaže Kejti Rej-Džouns, izvršna direktorica Nacionalne telefonske linije za žrtve nasilja u porodici.
Koordinatori programa za žrtve nasilje u porodici širom zemlje kažu da dobijaju sve više poziva širom Sjedinjenih Američkih Država.
- Postoje posebne grupe stanovništva koje će trpeti posledice koje idu dalje od Kovida-19 - kazala je Rej-Džouns, navodeći žrtve nasilja u porodici kao jednu od njih.
Ranjivi đaci
Đaci, roditelji i nastavnici su suočeni sa izazovima prilagođavanja učenju na daljinu, pošto su škole širom država zatvorene i počela su predavanja na daljinu.
Neki stručnjaci su zabrinuti da će đaci kod kuće, posebno oni koji žive u nestabilnom okruženju ili siromaštvu, propustiti više zadataka. Za srednjoškolce koji propuste najmanje tri dana mesečno postoji sedam puta veća verovatnoća da će napustiti školu pre nego što diplomiraju i, kao rezultat toga, da žive devet godina manje nego njihovi vršnjaci, navodi se u izvještaju fondacije Robert Vud Džonson.
Među najranjivijima je više od šest miliona đaka da posebnim potrebama širom Sjedinjenih Država. Bez rigoroznog školovanja i terapije, ti đaci su suočeni sa doživotnim izazovima.
- Đaci sa posebnim potrebama imaju najviše koristi od visoko strukturiranog i prilagođenog specijalnog obrazovanja - kaže Šeron Von, izvršna direktorica Medous centra za prevenciju obrazovnog rizika na Univerzitetu u Teksasu.
- To znači da je to grupa za koju postoji najveća verovatnoća da će na nju značajno uticati to što ne pohađaju školu na kraći i duži rok.
Megan Gutijerez iz grada Matavan u Nju Džersiju je preplavljena obavezama oko podučavanja i davanja terapije sinovima od osam i deset godina, koji boluju od autizma. Ona je zabrinuta da će dečaci, koji ne govore i obično rade sa timom terapeuta i učitelja, nazadovati.
- Za mene je zadržavanje tih komunikacionih veština od ogromnog značaja, jer ako ne nastave, to može dovesti do problema u ponašanju i frustriracije zato što ne mogu da komuniciraju - priča Megan Gutijerez.
SREDNJOROČNE POSLEDICE
Porast broja samoubistava
U Evropi i Sjedinjenim Državama, stopa samoubistava raste oko jedan odsto za svaki procentni poen porasta nezaposlenosti, pokazalo je istraživanje koje je objavio Eron Rivs sa Univerziteta Oksford. Tokom poslednje recesije, kada je nezaposlenost u Sjedinjenim Državama dosegla vrhunac od 10 odsto, stopa samoubistava je skočila, što je dovelo do još 4.750 smrtnih slučajeva. Ako se stopa nezaposlenosti poveća na 20 odsto, broj žrtava bi mogao biti znatno veći.
- Nažalost, mislim da postoji velika šansa da se u naredna 24 meseca desi dvostruko više samoubistava nego tokom ranog stadijuma poslednje recesije - rekao je Rivs. To bi bilo oko 20.000 dodatnih žrtava samoubistva u Sjedinjenim Državama i Evropi.
Manje od tri nedelje nakon što su u SAD stupile na snagu ekstremne mere suzbijanja zaraze, broj prijava za pomoć za nezaposlene je porastao za gotovo 10 miliona. Ministar finansija Stiven Mnučin je upozorio da bi stopa nezaposlenosti mogla dostići 20 odsto, a ekonomisti Federalnih rezervi predvideli su čak 32 procenta. Prognoze za Evropu su slično pesimistične.
Neki istraživači smatraju da stopa samoubistava možda neće biti tako visoka. Konvencionalna mudrost je da će se više ljudi dizati ruku na sebe usred porasta nezaposlenosti, ali zajednice bi se mogle okupiti oko nacionalne inicijative da se porazi Kovid-19 i stopa se možda neće povećati, ocenila je En Kejs, koja istražuje zdravstvenu ekonomiju na Univerzitetu Prinston.
- Samoubistvo je teško predvideti čak i bez krize biblijskih razmera - kaže Kejs.
Vazduhoplovna akademija u Kolorado Springsu u Koloradu je ove nedelje olabavila strogu politiku socijalne izolacije nakon očiglednih samoubistava dvojice starijih kadeta krajem marta, objavili su lokalni mediji. Dok su mlađi kadeti poslati kući, stariji su izolovani u domovima, a neki su se žalili da je atmosfera kao u zatvoru. Sada će stariji moći da napuste kampus i okupljaju se u malim grupama prema državnim smernicama.
Onesposobljeno javno zdravstvo
Lokalni zdravstveni odseci sprovode programe za lečenje hroničnih bolesti poput dijabetesa. Oni takođe pomažu u sprečavanju trovanja dece olovom i suzbijaju širenje gripa, tuberkuloze i besnila. Veliki gubitak prihoda od poreza na imovinu i promet nakon talasa poslovnih neuspeha verovatno će onesposobiti ove zdravstvene odseke, izjavila je Ejdrien Kasaloti iz Nacionalnog udruženja okružnih i lokalnih zdravstvenih službenika, neprofitne organizacija fokusirane na javno zdravstvo.
Nakon recesije 2008. godine, lokalni zdravstveni odseci u Sjedinjenim Državama izgubili su 23.000 radnih mesta nakon što je više od polovine pretrpelo kresanje budžeta. Iako je postalo popularno slati upozorenja da se briga za ekonomiju ne stavlja ispred zdravlja, Kasaloti kaže da su, na prvim linijama fronta javnog zdravlja, to dvoje neraskidivo povezani.
- Šta ćete da radite kada nemate poresku bazu na koju se možete osloniti? - pita ona.
Kerol Moerle, direktorica odseka za javno zdravstvo koji pokriva pet okruga na severu Ajdaha, kaže da je njena kancelarija izgubila oko 40 od 90 zaposlenih tokom poslednje recesije. Odsek je morao da ukine program planiranja porodice koji je pružao kontrolu rađanja ženama ispod granice siromaštva i program u okviru kojeg se vršilo testiranje i lečenje seksualno prenosivih bolesti. Ona je zabrinuta da će depresija naneti još više štete.
- Iskreno, mislim da ne bismo mogli biti održivi sa još manjim budžetom, i užasava me pomisao na to - izjavila je Moerle.
DUGOROČNE POSLEDICE
Smrtnost povezana sa gubitkom radnog mesta
Porast nezaposlenosti tokom velikih recesija može pokrenuti domino efekat manjih prihoda, dodatnog stresa i nezdravog načina života. Poremećaji u vezi sa prihodima i zdravljem često znače da ljudi umiru ranije, kaže Til fon Vahter, profesor sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu koji istražuje uticaj gubitka posla. Fon Vahter je rekao da njegovo istraživanje porasta nezaposlenosti u prošlosti ukazuje na to da otpušteni radnici mogu izgubiti u proseku godinu i po dana životnog veka. Ako se stopa nezaposlenosti poveća na 20 odsto, to bi moglo prerasti u 48 miliona godina izgubljenog ljudskog života.
Fon Vahter navodi mere za koje veruje da bi mogle ublažiti efekte nezaposlenosti. Zakon o pomoći u borbi protiv koronavirusa koji je Bela kuća usvojila prošle nedelje obuhvata hitne kredite preduzećima i program kratkoročnih naknada koji bi mogao ohrabriti poslodavce da i dalje isplaćuju zarade zaposlenima.
Mladi bi mogli platiti visoku cenu
Mladi koji stupaju na tržište rada tokom suzbijanja korona virusa mogli bi platiti posebno visoku cenu na duže staze.
Oni koji prvi put traže posao, i to u periodima visoke nezaposlenosti, žive kraće i nezdravije, pokazuju istraživanja. Produženo zamrzavanje ekonomije moglo bi skratiti životni vek 6,4 miliona Amerikanaca koji ulaze na tržište rada u proseku za oko dve godine, procenjuje Hans Švant, istraživač zdravstvene ekonomije na Severozapadnom univerzitetu. On je sproveo istraživanje sa Fon Vahterom. To bi bio gubitak života od 12,8 miliona godina.
Hiljade diplomaca će izaći na tržište rada u trenutku kada je globalni biznis zamrznut. Džejsona Gustava, sa Univerziteta Vilijam Paterson u Nju Džersiju, koji će prvi u porodici završiti fakultet, čekao je posao u fizikalnoj terapiji. Sada mu je odgođeno polaganje stručnog ispita i ne može početi da radi pre septembra.
- Sve zavisi od toga u kojem pravcu ide ekonomija. Da li i dalje postoji slobodno mesto?
ŠTA JE SLEDEĆE
U narednim nedeljama, pojaviće se jasnija slika o uništenju koje izaziva bolest, a vlade i zdravstveni stručnjaci će za iznošenje procjena smrtnosti imati jače činjenično utemeljenje.
Kako to budu činili, neki stručnjaci za javno zdravlje kažu da bi vlada trebalo da odmeri troškove preduzetih mera za suzbijanje i razmotri novo podešavanje, ako je potrebno.
Doktora Džeja Batačarju, koji se bavi istraživanjem zdravstvene politike na Univerzitetu Stenford, brine to što vlade širom sveta još nisu u potpunosti razmotrile dugoročne zdravstvene posledice nadolazećih ekonomskih nedaća. Korona virus može da ubije, kaže, ali će takođe doći do globalne depresije. Batačarju je među onima koji pozivaju šefove vlada da pažljivo razmotre odluku o potpunom zatvaranju preduzeća i škola.
- Depresije su smrtonosne za ljude, naročito za siromašne - kazao je.
EVO KOLIKO JE SVET NEMOĆAN PROTIV KORONA POŠASTI: Jezivi prizori pokazuju sa čime zaista imamo posla (FOTO/VIDEO)
Tramp šalje vojsku da pomogne u žarištima epidemije korona virusa (VIDEO)
Orban posetio zatvor: Mašina iz Kine praviće 2,8 miliona maski dnevno (VIDEO)
TRAČAK NADE ZA ITALIJU: Smanjuje se broj pacijenata na intenzivnoj nezi, kao i broj smrtnih slučajeva
"MOJ ŽIVOT SE DELI NA PRE I POSLE KORONE" Šokantna ispovest glavne medicinske sestre u Komunarki
