МАДУРОВ ЧОВЕК ЗА СРБИЈУ ДАНАС ОТКРИВА: Који корак Венецуела очекује од САД, шта ће бити са Гваидом и шта мисли о изјави Кајла Скота
Димас Алваренга, шеф мисије Венецуеле у Србији, говори за портал SrbijaDanas.com о актуелној ситуацији у његовој земљи.
Наставићемо да полажемо наду у Савет безбедности, јер смо изабрали да кроз дијалог решимо проблем у Венецуели. Верујемо да је Монтевидео механизам најбољи начин да се проблем који постоји реши, зато што подразумева дијалог између политичких сектора у Венецуели, уважавајући наше законе без условљавања. Уколико би постојао овакав механизам актуелна влада у Венецуели не би била условљена да погази претодне изборе, јер Монтевидео механизам би довео до тога да Венецуеланци реше проблеме између себе. Мислим да је ово пут ка коме требамо да идемо и поред овог механизма могли бисмо да останемо на правом курсу, да и даље можемо поносно да кажемо да смо легитимна власт у Венецуели, и да немамо неку другу званичну владу, институцију или екстерне политичаре који ће доћи у нашу земљу и рећи нам шта треба да радимо.
Не очекујемо много од САД зато што су њихове намере према нама веома јасне. Они су креирали неку врсту мултидимензионалног рата - психолошки рат, медијски рат, економски рат… Потрудили су се да затворе што више подручја, затворили су дипломатски фронт, трудили су се да створе ситуацију у Венецуели са дуплим институцијама, подржали су Хуана Гваида. Хтели су да поставе нове амбасадоре у институцијама, што би на међународном нивоу донело много конфликата, јер ти људи које су хтели да поставе немају дипломатске пасоше, нити су на било који начин могли себе да акредитују као амбасадоре. Цела ситуација коју су покушали да створе је напад са свих страна. Такође, у медијима су покушали да створе другачију слику од праве слике, интерпретирали су вести на начин који заправо није истинит. Догађаје везане за Венецуелу и актуелну власт приказују у лошем светлу, изврћући чињенице.
Након што је пропао план достављања “хуманитарне помоћи” на граници са Колумбијом, увели су санкције нашој влади. На листи су се нашла четворица важних званичника. Дакле, Америци није намера да направи дијалог, није да нађе решење између завађених страна. Њихово решење и намера је да председник Мадуро мора да сиђе са власти, али то се неће десити, а поготово не зато што нека инострана влада каже да ми то морамо да урадимо. То није начин.
Шеф мисије Венецуеле пре него што се Гваидо вратио у Венецуелу, оценио је како ће се развијати сутуација у вези са њим:
- Према нашем закону, он је под истрагом јер је безбедносно интересантна личност. Није смео да напушта границе Венецуеле док је под истрагом. Моје лично мишљење је да је он веровао како ће америчка подршка у новцу и оружју бити много већа, и да ће се пробити кроз границу па ће победнички ући у Венецуелу, али се то није десило, па он сада иде од земље до земље. Био у Бразилу где се сусрео са Жаиром Болсонаром, а верујем да ће ићи на турнеју по земљама у региону, пре него што буде морао да се врати у Венецуелу и суочи се са законом. Сви знамо шта то значи. Ако будемо доследно спроводили наш закон, они ће нас напасти због кршења људских права, политичког затварања и тако даље. Ипак, ми смо независни и имамо право да спроводимо сопствене законе и да кажњавамо људе који прекрше исти. Ја мислим да смо довољно јаки и независни и да ћемо успети да ту причу приведемо крају, али не желим да трчим “пред руду” и говорим о стварима које се још нису десиле. Могу само да кажем да ћемо поштовати закон изнад свега.
Од почетка је то само био изговор за САД да створе насиље на граници са Колумбијом. Изговор за “хуманитарну помоћ” је смешна, зато што у тренутку када су нам полудили помоћ од 20 милиона долара у храни и лековима, у исто време су блокирали милионе долара на нашим институционим рачунима који су веома важни за нашу владу. То није ништа ново, то се догађа годинама уназад, а процена је да је све до сада то коштало Венецуелу преко 350 милијарди долара. У последњих 4 године Венецуела није успевала да производи и искоришћава нафту, минерале, природне ресурсе. Дакле питање је колико је Венецуела изгубила због санкција и који су заправо њени потенцијали што је такође потенцијал за који је заинтересована влада господина Трампа.
Венецуела има изузетане капацитете за производњу струје, није у питању само нафта, минерали, него и наша целокупна индустрија и услуге, што је њима запало за око. Као што сам већ рекао, та хуманитарна помоћ на граници је само изговор да се изазове потенцијални сукоб, они су очекивали да војска промени страну (оријентацију) и стане уз америчку опозицију, али то се није десило. Имамо веома лојалну и одлично спремну војску и специјалне снаге. Понављам, потпуно је бесмислено причати о некаквој хуманитарној помоћи Венецуели дајући нам некаквих 20 милиона долара у храни и лековима. Након догађаја 23. фебруара на граници, када су запаљени камиони са хуманитарном помоћи, комисија која је изашла да истражи камионе, као и наша војска, полиција - пронашли су жице, ексере и остале материјале који служе за дизање побуне и протесте, а не за јело.
У Русији је још 2012. постојао проблем због УСАИД зато што су они промовисали протесте, нудили су људима помоћ, али сте за узврат истовремено морали да прихватите њихову идеологију и индоктринацију.
Они су уценили примаоце ове помоћи да подигну устанак или да промовишу протесте против сопствене владе. То су у Русији покушали 2012. године и тада су добили “ултиматум” да напусте Русију, да затворе своје просторије јер су постојале чињенице које су доказивале да промовишу такве тежње у друштву.
Мислим да је председник Трамп веома непредвидљив као особа. Као прво он је зависан од своје владе. Друга ствар, америчка страна све ставља на сто, говоре да та опција није отписана, затворена. Ми морамо бити опрезни, помало и забринути али морамо задобити пажњу Уједињених нација и осталих међународних институција. Чињеница је да нам они прете и то на начин који представља кршење међународног права.
Надамо се да неће доћи до агресије на нашу земљу. Ипак, наш председник Мадуро, наше оружане снаге, наша полиција сви су спремни да бране нашу земљу против било какве агресије. Јосе Луис Родригез Запатеро, бивши председник владе Шпаније био је много пута у Венецуели и рекао је да зна колико отпоран наш народ може да буде, колики отпор може да пружа. Ми ћемо увек бити спремни да бранимо нашу земљу, и то је нешто што мора да се узме у обзир.
У суштини, нико не жели рат, без обзира на то којој политичкој странци припада и коју идеологију заступа. Генерално, нико га не жели, јер последице могу бити катастрофалне како по Венецуелу тако и по цео регион. Сложићемо се да је то последња ствар коју неко жели.
То је оно за шта се ми залажемо, ми промовишемо дијалог, ми промовишемо све што је у оквиру међународног права, поштујући наше право, наш устав, нашу сувереност. Ми ћемо наставити да помовишемо дијалог, Монтевидео механизам. Председник је прихватио да се евентуално одрже парламентарни избори, зато што имамо проблема са Народном скупштином, тако да ће то евентуално бити оно о чему ћемо разговарати у првој рунди дијалога, ако се то деси. То је начин на који ћемо приступити, увек ћемо стајати усправно, ако они хоће нешто да промене, мораће то да учине путем дијалога.
То је само део психолошког и медијског рата, они тако раде те ствари. Стално крше међународно право. Сама чињеница да су претили нашем председнику није само знак непоштовања, већ је и забрањено међународним правом. Ми ћемо све те претње изнети пред Саветом безбедности Уједињених нација као и пред свим другим надлежним међународним инстанцама. Ја мислим да председник Мадуро гледа на те нападе као на део психолошког рата који за циљ има да уништи морал народа Венецуеле, као и наше војске и чиновника. То је део њихове стратегије. Покушавају да народу усаде страх од нечега лошег што ће наводно тек да наступи, и тако покушавају да их натерају да “изаберу страну”. То је све део психолошког рата.
Има доста сличности. Они користе исту стратегију, исти механизам. Знате и сами колико су легитимних власти Американци збацили у Латинској Америци путем својих интервенција, тачно се виде сличности, као да све раде по истом приручнику. Економски, финансијски, дипломатски медијски, и психолошки притисци. Заиста је тужно што је прелепа земља попут Србије толико пропатила само зато што су велике силе хтеле да наметну своју вољу, па су вас на крају и бомбардовали. Превише људи је пропатило, и још увек пати због Америке. Заиста је тужно што је морало тако да се догоди. Али нас то натера да се замислимо, морамо да их зауставимо, морамо да променимо ствари. Већ смо увидели сличности између Србије и Венецуеле, на примеру насиља на улицама. Поменули сте УСАИД, који је једна од највећих НВО која финансира управо нереде и демонстрације којима се обарају владе у различитим земљама.
Да, и ми смо дошли до тих информација, наше власти спроводе истрагу о Гваиду, да би могли да дођемо до свих чињеница, где је заиста био и какве су његове везе са тим групама и невладиним организацијама. Али сачекаћемо резултате истраге како би могли све јасније да сагледамо. Рецимо, био је у Мексику, на петодневној обуци у једном хотелу, коју су организовале те невладине организације. Видећемо шта ће рећи истрага, али штавише, након што је он “створен” (од стране тих НВО) учествовао је у изузетно насилним протестима у Каракасу, где је велики број људи повређен и убијен. Ми то најстроже осуђујемо, он је управо зато обучаван и за то је “створен”, да на власт дође крвавим путем. Морамо то да осудимо.
Америци проблем представља то што смо ми жила куцавица Боливарске револуције, ми смо нада за све људе Латинске Америке. Наша идеологија представља претњу интересима Америке у региону. У томе је ствар, јер је Венецуела последња велика земља у Латинској Америци у којој влада социјализам. Милиони латиноамериканаца подржавају социјализам, и поред тога што су у њиховим земљама сада на власти десничари. И Лула да Силва, и Кристина Киршнер и Рафаел Кореа више нису на власти. То је оно што је потпредседник Боливије рекао, да Венецуела храбро стоји и бори се против насилног промена идеологије и власти у целом региону и у целом континенту. Венецуела ту борбу води сама, као Спарта, у одбрану наше идеологије социјализма. Они хоће да промене идеологију да би нам увезли своју корпоративну културу, да би приватизовали све живо и ставили своје канџе на наша богатства. Постоји идеолошки сукоб, и Венецуела је на првој линији фронта тог сукоба.
То је јасно кршење дипломатског гостопримства које му је Србија указала. Он није у позицији и није његово да упућује такве коментаре Влади Србије. Његов посао је да ствара продуктивне и позитивне односе између Србије и САД, да унапреди односе између ваше две земље, а не да дође овде и даје изјаве о томе како Србија треба да води своју политику.