MADUROV ČOVEK ZA SRBIJU DANAS OTKRIVA: Koji korak Venecuela očekuje od SAD, šta će biti sa Gvaidom i šta misli o izjavi Kajla Skota
Dimas Alvarenga, šef misije Venecuele u Srbiji, govori za portal SrbijaDanas.com o aktuelnoj situaciji u njegovoj zemlji.
Nastavićemo da polažemo nadu u Savet bezbednosti, jer smo izabrali da kroz dijalog rešimo problem u Venecueli. Verujemo da je Montevideo mehanizam najbolji način da se problem koji postoji reši, zato što podrazumeva dijalog između političkih sektora u Venecueli, uvažavajući naše zakone bez uslovljavanja. Ukoliko bi postojao ovakav mehanizam aktuelna vlada u Venecueli ne bi bila uslovljena da pogazi pretodne izbore, jer Montevideo mehanizam bi doveo do toga da Venecuelanci reše probleme između sebe. Mislim da je ovo put ka kome trebamo da idemo i pored ovog mehanizma mogli bismo da ostanemo na pravom kursu, da i dalje možemo ponosno da kažemo da smo legitimna vlast u Venecueli, i da nemamo neku drugu zvaničnu vladu, instituciju ili eksterne političare koji će doći u našu zemlju i reći nam šta treba da radimo.
Ne očekujemo mnogo od SAD zato što su njihove namere prema nama veoma jasne. Oni su kreirali neku vrstu multidimenzionalnog rata - psihološki rat, medijski rat, ekonomski rat… Potrudili su se da zatvore što više područja, zatvorili su diplomatski front, trudili su se da stvore situaciju u Venecueli sa duplim institucijama, podržali su Huana Gvaida. Hteli su da postave nove ambasadore u institucijama, što bi na međunarodnom nivou donelo mnogo konflikata, jer ti ljudi koje su hteli da postave nemaju diplomatske pasoše, niti su na bilo koji način mogli sebe da akredituju kao ambasadore. Cela situacija koju su pokušali da stvore je napad sa svih strana. Takođe, u medijima su pokušali da stvore drugačiju sliku od prave slike, interpretirali su vesti na način koji zapravo nije istinit. Događaje vezane za Venecuelu i aktuelnu vlast prikazuju u lošem svetlu, izvrćući činjenice.
Nakon što je propao plan dostavljanja “humanitarne pomoći” na granici sa Kolumbijom, uveli su sankcije našoj vladi. Na listi su se našla četvorica važnih zvaničnika. Dakle, Americi nije namera da napravi dijalog, nije da nađe rešenje između zavađenih strana. Njihovo rešenje i namera je da predsednik Maduro mora da siđe sa vlasti, ali to se neće desiti, a pogotovo ne zato što neka inostrana vlada kaže da mi to moramo da uradimo. To nije način.
Šef misije Venecuele pre nego što se Gvaido vratio u Venecuelu, ocenio je kako će se razvijati sutuacija u vezi sa njim:
- Prema našem zakonu, on je pod istragom jer je bezbednosno interesantna ličnost. Nije smeo da napušta granice Venecuele dok je pod istragom. Moje lično mišljenje je da je on verovao kako će američka podrška u novcu i oružju biti mnogo veća, i da će se probiti kroz granicu pa će pobednički ući u Venecuelu, ali se to nije desilo, pa on sada ide od zemlje do zemlje. Bio u Brazilu gde se susreo sa Žairom Bolsonarom, a verujem da će ići na turneju po zemljama u regionu, pre nego što bude morao da se vrati u Venecuelu i suoči se sa zakonom. Svi znamo šta to znači. Ako budemo dosledno sprovodili naš zakon, oni će nas napasti zbog kršenja ljudskih prava, političkog zatvaranja i tako dalje. Ipak, mi smo nezavisni i imamo pravo da sprovodimo sopstvene zakone i da kažnjavamo ljude koji prekrše isti. Ja mislim da smo dovoljno jaki i nezavisni i da ćemo uspeti da tu priču privedemo kraju, ali ne želim da trčim “pred rudu” i govorim o stvarima koje se još nisu desile. Mogu samo da kažem da ćemo poštovati zakon iznad svega.
Od početka je to samo bio izgovor za SAD da stvore nasilje na granici sa Kolumbijom. Izgovor za “humanitarnu pomoć” je smešna, zato što u trenutku kada su nam poludili pomoć od 20 miliona dolara u hrani i lekovima, u isto vreme su blokirali milione dolara na našim institucionim računima koji su veoma važni za našu vladu. To nije ništa novo, to se događa godinama unazad, a procena je da je sve do sada to koštalo Venecuelu preko 350 milijardi dolara. U poslednjih 4 godine Venecuela nije uspevala da proizvodi i iskorišćava naftu, minerale, prirodne resurse. Dakle pitanje je koliko je Venecuela izgubila zbog sankcija i koji su zapravo njeni potencijali što je takođe potencijal za koji je zainteresovana vlada gospodina Trampa.
Venecuela ima izuzetane kapacitete za proizvodnju struje, nije u pitanju samo nafta, minerali, nego i naša celokupna industrija i usluge, što je njima zapalo za oko. Kao što sam već rekao, ta humanitarna pomoć na granici je samo izgovor da se izazove potencijalni sukob, oni su očekivali da vojska promeni stranu (orijentaciju) i stane uz američku opoziciju, ali to se nije desilo. Imamo veoma lojalnu i odlično spremnu vojsku i specijalne snage. Ponavljam, potpuno je besmisleno pričati o nekakvoj humanitarnoj pomoći Venecueli dajući nam nekakvih 20 miliona dolara u hrani i lekovima. Nakon događaja 23. februara na granici, kada su zapaljeni kamioni sa humanitarnom pomoći, komisija koja je izašla da istraži kamione, kao i naša vojska, policija - pronašli su žice, eksere i ostale materijale koji služe za dizanje pobune i proteste, a ne za jelo.
U Rusiji je još 2012. postojao problem zbog USAID zato što su oni promovisali proteste, nudili su ljudima pomoć, ali ste za uzvrat istovremeno morali da prihvatite njihovu ideologiju i indoktrinaciju.
Oni su ucenili primaoce ove pomoći da podignu ustanak ili da promovišu proteste protiv sopstvene vlade. To su u Rusiji pokušali 2012. godine i tada su dobili “ultimatum” da napuste Rusiju, da zatvore svoje prostorije jer su postojale činjenice koje su dokazivale da promovišu takve težnje u društvu.
Mislim da je predsednik Tramp veoma nepredvidljiv kao osoba. Kao prvo on je zavisan od svoje vlade. Druga stvar, američka strana sve stavlja na sto, govore da ta opcija nije otpisana, zatvorena. Mi moramo biti oprezni, pomalo i zabrinuti ali moramo zadobiti pažnju Ujedinjenih nacija i ostalih međunarodnih institucija. Činjenica je da nam oni prete i to na način koji predstavlja kršenje međunarodnog prava.
Nadamo se da neće doći do agresije na našu zemlju. Ipak, naš predsednik Maduro, naše oružane snage, naša policija svi su spremni da brane našu zemlju protiv bilo kakve agresije. Jose Luis Rodrigez Zapatero, bivši predsednik vlade Španije bio je mnogo puta u Venecueli i rekao je da zna koliko otporan naš narod može da bude, koliki otpor može da pruža. Mi ćemo uvek biti spremni da branimo našu zemlju, i to je nešto što mora da se uzme u obzir.
U suštini, niko ne želi rat, bez obzira na to kojoj političkoj stranci pripada i koju ideologiju zastupa. Generalno, niko ga ne želi, jer posledice mogu biti katastrofalne kako po Venecuelu tako i po ceo region. Složićemo se da je to poslednja stvar koju neko želi.
To je ono za šta se mi zalažemo, mi promovišemo dijalog, mi promovišemo sve što je u okviru međunarodnog prava, poštujući naše pravo, naš ustav, našu suverenost. Mi ćemo nastaviti da pomovišemo dijalog, Montevideo mehanizam. Predsednik je prihvatio da se eventualno održe parlamentarni izbori, zato što imamo problema sa Narodnom skupštinom, tako da će to eventualno biti ono o čemu ćemo razgovarati u prvoj rundi dijaloga, ako se to desi. To je način na koji ćemo pristupiti, uvek ćemo stajati uspravno, ako oni hoće nešto da promene, moraće to da učine putem dijaloga.
To je samo deo psihološkog i medijskog rata, oni tako rade te stvari. Stalno krše međunarodno pravo. Sama činjenica da su pretili našem predsedniku nije samo znak nepoštovanja, već je i zabranjeno međunarodnim pravom. Mi ćemo sve te pretnje izneti pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija kao i pred svim drugim nadležnim međunarodnim instancama. Ja mislim da predsednik Maduro gleda na te napade kao na deo psihološkog rata koji za cilj ima da uništi moral naroda Venecuele, kao i naše vojske i činovnika. To je deo njihove strategije. Pokušavaju da narodu usade strah od nečega lošeg što će navodno tek da nastupi, i tako pokušavaju da ih nateraju da “izaberu stranu”. To je sve deo psihološkog rata.
Ima dosta sličnosti. Oni koriste istu strategiju, isti mehanizam. Znate i sami koliko su legitimnih vlasti Amerikanci zbacili u Latinskoj Americi putem svojih intervencija, tačno se vide sličnosti, kao da sve rade po istom priručniku. Ekonomski, finansijski, diplomatski medijski, i psihološki pritisci. Zaista je tužno što je prelepa zemlja poput Srbije toliko propatila samo zato što su velike sile htele da nametnu svoju volju, pa su vas na kraju i bombardovali. Previše ljudi je propatilo, i još uvek pati zbog Amerike. Zaista je tužno što je moralo tako da se dogodi. Ali nas to natera da se zamislimo, moramo da ih zaustavimo, moramo da promenimo stvari. Već smo uvideli sličnosti između Srbije i Venecuele, na primeru nasilja na ulicama. Pomenuli ste USAID, koji je jedna od najvećih NVO koja finansira upravo nerede i demonstracije kojima se obaraju vlade u različitim zemljama.
Da, i mi smo došli do tih informacija, naše vlasti sprovode istragu o Gvaidu, da bi mogli da dođemo do svih činjenica, gde je zaista bio i kakve su njegove veze sa tim grupama i nevladinim organizacijama. Ali sačekaćemo rezultate istrage kako bi mogli sve jasnije da sagledamo. Recimo, bio je u Meksiku, na petodnevnoj obuci u jednom hotelu, koju su organizovale te nevladine organizacije. Videćemo šta će reći istraga, ali štaviše, nakon što je on “stvoren” (od strane tih NVO) učestvovao je u izuzetno nasilnim protestima u Karakasu, gde je veliki broj ljudi povređen i ubijen. Mi to najstrože osuđujemo, on je upravo zato obučavan i za to je “stvoren”, da na vlast dođe krvavim putem. Moramo to da osudimo.
Americi problem predstavlja to što smo mi žila kucavica Bolivarske revolucije, mi smo nada za sve ljude Latinske Amerike. Naša ideologija predstavlja pretnju interesima Amerike u regionu. U tome je stvar, jer je Venecuela poslednja velika zemlja u Latinskoj Americi u kojoj vlada socijalizam. Milioni latinoamerikanaca podržavaju socijalizam, i pored toga što su u njihovim zemljama sada na vlasti desničari. I Lula da Silva, i Kristina Kiršner i Rafael Korea više nisu na vlasti. To je ono što je potpredsednik Bolivije rekao, da Venecuela hrabro stoji i bori se protiv nasilnog promena ideologije i vlasti u celom regionu i u celom kontinentu. Venecuela tu borbu vodi sama, kao Sparta, u odbranu naše ideologije socijalizma. Oni hoće da promene ideologiju da bi nam uvezli svoju korporativnu kulturu, da bi privatizovali sve živo i stavili svoje kandže na naša bogatstva. Postoji ideološki sukob, i Venecuela je na prvoj liniji fronta tog sukoba.
To je jasno kršenje diplomatskog gostoprimstva koje mu je Srbija ukazala. On nije u poziciji i nije njegovo da upućuje takve komentare Vladi Srbije. Njegov posao je da stvara produktivne i pozitivne odnose između Srbije i SAD, da unapredi odnose između vaše dve zemlje, a ne da dođe ovde i daje izjave o tome kako Srbija treba da vodi svoju politiku.