ДОШЛО ВРЕМЕ ДА СЕ РАМА ПОШАЉЕ У ПЕНЗИЈУ? Држава постала легло криминала, разбеснео све залагањем за ВЕЛИКУ АЛБАНИЈУ
Избори су и овог пута сведени на сукоб две водеће коалиције
Парламентарни избори, десети по реду од демократских промена, биће одржани 25. у Албанији и према многим аналитичарима одредиће даљу судбину демократије у земљи.
БОГАТИ МОРАЈУ ПОМОЋИ СИРОМАШНИМА: Макрон пресекао! Француска донира 100.000 доза АстраЗенеке Коваксу
Велика драма у Индонезији: Нестала подморница са 53 особе!
РАЗГОВОРИ СЕ ВОДЕ О ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ: Будући план ЕУ - фокус на земље региона!
Избори су и овог пута сведени на сукоб две водеће коалиције. Једна је окупљена око Социјалистичке партије (СП) и премијера Едија Раме, а друга је опозициона група коју предводи Демократска странка (ДП) на челу са Љуљзимом Башом, а која укључује и Покрет за социјалистичку интеграцију (ЛСИ) на челу Моником Крјемади.
После осам година које је провео на челу албанске владе, многи албански гласачи спремни су, како се чини, да пошаљу садашњег премијера и лидера социјалиста Едија Раму у политичку пензију. Атмосфера у Албанији је у духу потребе за променом власти, што потврђују и недавна испитивања јавног мњења која показују да све трећине грађана Албаније подржава промене.
Еди Рама и његова СП дошли су на власт 2013. године када су и грађани и међународна јавност имали велика очекивања од њега.
Од тада се проблем прања новца у земљи значајно погоршао. Према листи за спречавање прања новца (АМЛ) коју је објавио Базелски институт за управљање, Албанија је међу земљама са највећим ризиком од прања новца на европском континенту. Према детаљној анализи Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала, само у Тирани у периоду од 2017. до 2019. године кроз сектор некретнина опрано је више од 1,6 милијарди евра.
Даље, иста студија је показала да су се у том периоду девизне резерве земље повећале за 3,2 милијарде евра. Међутим, чини се да званична трговинска статистика не може да објасни разлог тако значајног повећања, јер показује пораст од само 52 милиона евра у 2018. години и сличну цифру за 2019. Стога је тешко ове високе бројке не повезати са недавним алармантним порастом производње канабиса у земљи, што је, како у својој анализи пише "Еурасиа review", омогућила криминализована социјалистичка владајућа елита.
Током последњих неколико година бројне економске иницијативе суочиле су се са међународним надзором и будним оком локалне опозиције због страха од огромне корупције и прања новца. Европска комисија оштро је одбила предлог за вишемилионску фискалну амнестију, јер би то користило добити криминала и његовом уласку у званичну економију, а истовремено земљу претворило у регионално чвориште за прање новца.
Међутим, чак и ако вечина економских иницијатива није успела, неке друге јесу. На пример, Рамин пројекат јавно-приватног партнерства (JPP) вредан милијарду евра. Он је резултирало повећањем јавног дуга са 63 одсто у 2013. на 95,7 одсто до средине 2020. године. Пандемија је само погоршала проблем, па јавни дуг сада износи преко 100 одсто.
Према подацима "Еуростата", Албанија је достигла већу разлику између JPP и БДП од свих земаља у Европској унији. Економисти са обе стране политичког спектра верују да Рамино јавно-приватно партнерство (JPP) представља озбиљну претњу финансијској стабилности земље, као и да су многи уговори примери злоупотреба, корупције и прања новца.
Ту су и, како наводи "Еурасиа review", проблеми "ућуткивања" медија, куповине гласова, корупције огромних размера...
Аналитичари сматрају да су последњих осам година владавине Раме и СП - изгубљене године за Албанију. Већина обећаног политичког програма није спроведена, нити је Албанија започела своје приступне преговоре са ЕУ, што јасно указује да са Рамом на челу, европска будућност земље није сигурна.
Већ неколико Рама користи такозвану "великоалбанску" националистичку реторику". То је изазвало реакције у региону, као и забринутост регионалних влада. Конкретно, како објашњава "Еурасиа review", почетни ентузијазам је нестао и Рама је постао симбол "канабизације Албаније" и процвата организованог криминала и нарко-бизниса, а он покушава да пажњу јавности скрене са ових питања фокусирајући се на национализам и националистичку реторику.
О уједињењу са тзв. Косовом се отворено расправља у јавном дискурсу. Држава Албанија до сада није имала свој хегемонијски пројекат, међутим, у својим последњим покушајима да остане на власти, Рама је често играо на карту паналбанизма.
Рама се поиграва идејама о уједињењу са тзв. Косовом, занемарујући могуће опасне последице које то може имати у региону. Ако заговорници идеје о "великој Албанији" добију пролаз, онда би дефинитивно уследили захтеви за "велику Србију", "велику Бугарску“ и "велику Хрватску“. То би могло довести до нових регионалних тензија и сукоба који би могли бити и гори од ратова из деведесетих година, сматра "Еурасиа review".
Званични Вашингтон је упозорио "политичке странке и лидере да се концентришу на оно што је важно, а то је евроатлантска интеграција Албаније". Уместо да се бави такозваном "великом Албанијом", нова влада Албаније, ако жели у ЕУ, мораће да створи бољи пословни амбијент за инвестиције приватног сектора. Бројни имовинско-правни односи нису решени, увођење владавине права је на ниском нивоу, криминал и корупција су широко распрострањени, а инфраструктура у целој земљи је неразвијена.
Према аналитичарима, Рама генерално води Албанију у погрешном смеру, што се пре свега огледа у лошим економским условима - високом нивоу незапослености, повећању животних трошкова, као и ниским приходима и пензијама, који су недовољни за достојанствен живот. У исто време, пандемија је само додатно продубила кризу и негативно се одразила на животни стандард.
Користећи новац, мреже и политичке везе успостављене трговином канабисом, албански организовани криминал је "напредовао" у трговини хероином и кокаином. Тренутно Албанија "служи као кључни пролаз за дистрибуцију хероина широм Европе", како је наведено у извештају Стејт дипартмента из 2018. године, и главни је транзитни коридор за трговину кокаином.
Прање новца и продор у легалну економију постале су главне активности криминалних организација. У 2017. и поново у 2018. години Стејт департмент је Албанију идентификовао као "земљу од примарне важности за прањем новца" и нагласио да се "незаконита зарада лако пере због раширене корупције и слабих правних и владиних институције". Савет Европе је потврдио да "ризици од прања новца остају високи", док главну претњу за прање новца чине "кривична дела која потичу од трговине наркотицима, кривичних дела у царинском и пореском подручју (нпр. шверц и утаја пореза) и корупција". У Тирани, најсиромашнијој престоници Европе, издате су одговарајуће дозволе и започета је изградња неколико луксузних небодера. Ово је само један од показатеља дубоке инфилтрације илегалног новца од трговине дрогом у легалну економију.
Према америчком Стејт департменту, "Албанија служи као база за регионалне криминалне организације". Користећи Албанију као оперативну базу и сигурно уточиште, албанске организоване криминалне групе постале су главни актери у трговини дрогом у Европи. Према Одељењу за дрогу и организовани криминал у ЕУ у Оперативној дирекцији ЕУРОПОЛ-а, они су међу четири главне групе које контролишу трговину хероином у Европи.
Албанија остаје и транзитна земља за трговину људима, јер "влада Албаније не испуњава минималне стандарде за елиминисање трговине људима". Савет Европе такође је изразио забринутост да тренутни оквири осмишљени за заустављање трговине људима нису били довољни.
Корупција, посебно у извршној власти, широко је распрострањена и свеприсутна. Према индексу "Транспаренци Интернатионал", Албанија је међу најкорумпиранијим земљама у Европи. Такође постоје јасни докази који показују да је држава "талац" приватних и криминалних интереса.
Аналитичари такође верују да су Рама и поједини албански политички лидери својим поступцима постали синоним за злочин у међународним круговима. На тај начин криминализују читав албански народ, којег неки европски кругови покушавају да представе као најкриминализованију нацију у Европи - а све због његових политичких лидера. Због наведеног, предстојећи парламентарни избори прилика су за избор новог политичког руководства које неће имати "кривичну хипотеку“ и које је повезано са криминалцима, тако да Албанци као нација не би били неправедно етикетирани.
Након демократских промена у Северној Македонији, пораза Мила Ђукановића и Демократске партије социјалиста (ДПС) у Црној Гори и пада режима Бојка Борисова (Герб) у Бугарској, таласа политичких промена могао би да захвати и Албанију. Истраживања јавног мњења показују да је већина албанских грађана против постојећег политичког естаблишмента.
Аналитичари се питају зашто је Албанија најсиромашнија земља у Европи кад има изузетан потенцијал за развој и просперитет. Одговор лежи у неодговорним политичким елитама, које нису успеле да изграде општи друштвени консензус без којег не може бити напретка ниједне државе, закључује "Еурасиа review". Нова влада ће морати да нормализује политичку ситуацију и односе унутар државе, постигне општи консензус о кључним и стратешким националним интересима и на тај начин обезбеди јединствену подршку грађана за будући општи напредак и развој земље.
