Драганова тешка судбина сломила је све: Његово тело пронашао полицајац на улици - поред њега био само ранац са овим стварима

Његово тело пронађено је са ранцем поред њега у којем су биле ситнице, остатак сендвича и лименка пива. 

Његов живот био је обележен трагичним обртима - од наде у бољи живот до судбине бескућника.

Драган је у Арецо стигао 1983. године, са свега осам година. 

Његова домовина, тадашња Југославија, налазила се у дубокој економској кризи након смрти Јосипа Броза Тита. Попут многих породица тог времена, Драганова породица је кренула пут Италије са коферима пуним наде за нови почетак, трбухом за крухом, преноси Мондо.

Након завршетка школе, Драган се запослио као грађевински радник и водио обичан живот. Пронашао је партнерку и неко време су заједно живели у Арецу. Ипак, услед кризе, краха везе и проблема са законом, његов сан о бољој будућности се срушио - постао је бескућник.

Улице су постале његов нови дом, можда и избором - то није познато. Драган је, према причама људи који су га познавали, био нежан, усамљени и крхки човек, који је с времена на време тражио пријатељство, љубазност и породицу, пренео је италијански портал Arezzonotizie.

Живео је у привременим склоништима

Током зиме, Драган је посећивао прихватилишта и мензе Каритаса где су га волонтери препознали. Тамо је налазио топло место за спавање и оброк. У топлијим месецима користио је импровизована склоништа, попут решетки на тротоарима близу вентилационих отвора зграда, где је тражио макар мало топлоте.

Управо на таквом једном месту је пронађено његово тело у октобру 2018. године. Полицајац у цивилу приметио је да човек на решетки не дише и позвао је помоћ, али су спасиоци могли само да констатују смрт.

Сахрањен по православним обредима

Према резултатима обдукције, узрок његове смрти био је срчани удар. Његов последњи испраћај одржан је уз православни обред у цркви Санта Мариа у Гради, уз присуство пријатеља, волонтера и представника локалних власти.

Црквени обред је организовала Бинди Фратернити, организација која је пружала помоћ Драгану у последњим месецима његовог живота. Мариа Грациа Бинди Саси, чланица Фратернитета, емотивно је испричала како је Драган био активан члан ове заједнице последњих годину дана.

"Драган је био један од нас. Имао је план за рехабилитацију, али нисмо успели да га спроведемо на време. Изузетно нам је жао", изјавила је Бинди Саси.

Прича о Драгану је поново изашла у јавност након шест година као опомена, споменик човеку који није умео да се избори са безнађем и демонима, а који је желео тако мало - да воли и буде вољен.