ДВЕ ГОДИНЕ ОД ДОЛАСКА ТАЛИБАНА НА ВЛАСТ У АВГАНИСТАНУ: Шта се то све променило од одласка америчких снага и НАТО-а после две деценије рата?

Талибани су на власт у Авганистану дошли тачно пре две године након што су се снаге САД и НАТО-а повукле из земље после две деценије рата. Иако их међународна заједница није формално признала, талибани су избегли унутрашње поделе тако што су сложно стали иза свог идеолошког вође Хибатулаха Акунџаде.

Одржали су економију, која је у тешком стању, делом водећи преговоре о инвестицијама са богатим земљама у региону, објавио је АП.

Током друге године владавине, талибани су забранили авганистанским девојкама да похађају универзитете, а такође су женама забранили и обављање највећег броја послова.

Талибани су женама забранили и да користе услуге козметичких и фризерских салона, теретана, као и боравак у парковима због тога што наводно нису правилно носиле хиџаб или су прекршиле правила родне сегрегације.

Ове наредбе су уследиле после претходне забране издате у првој години владавине талибана да девојчице не иду у школу после шестог разреда.

Још пре повлачења међународних трупа из Авганистана, на опасност од талибана упозоравали су стручњаци и активисти авганистанског цивилног друштва. Они се сада осећају остављеним на цедилу.

- Да будем искрена, имам осећај као да живим у неком кошмару. Тешко је схватити кроз шта смо све прошли током последње две године - каже 29-годишња Марјам Мароф Арвин.

Она живи у Кабулу и оснивачица је добротворне организације за помоћ женама и деци. Са DW је разговарала телефоном.

Талибанима је, након повлачења међународних трупа из Авганистана, пошло за руком да за само неколико недеља, муњевито освоје читаву земљу.

Упркос обећањима датим на почетку своје владавине, када је речено ће, према шеријатском закону, поштовати права жена, талибани су у протекле две године увели читав низ забрана које драстично ограничавају права жена и девојчица. Оне су истиснуте из јавног живота, удаљене из образовних институција и са тржишта рада, а и слобода кретања им је веома ограничена.

- Оно што не разумем јесте одакле је долазила та нада да су се талибани променили или да су чак постали бољи. Увек смо знале да ћемо с талибанима на власти поново изгубити све оно што смо успеле да постигнемо. Двадесет дана пре него што су они преузели власт, ми, активисткиње и представнице цивилног друштва у Кабулу, организовале смо конференцију за новинаре како бисмо још једном светској јавности указале на нашу ситуацију. Рекле смо тада: погледајте подручја која су под контролом талибана и погледајте како они не поштују и газе права жена. Али, нико није хтео да нас послуша - каже кабулска активисткиња Арвин.

Чак и пре њиховог повратка на власт у Кабулу, талибани су постепено успевали да преузму контролу над све већим деловима руралних подручја Авганистана. Тамо где су они имали моћ и власт, жене су морале да остану у кућама и да преузму традиционалне улоге ћерки, супруга или мајки, баш као и током њихове раније владавине од 1996. до 2001. Тада женама у Авганистану није било дозвољено да студирају, нити да раде. Могле су да напусте кућу само у пратњи мушких припадника породице. Уколико би се нека жена кретала без пратње, претило јој је бичевање.

Талибани су 2021. године били опрезнији него током своје прве владавине 1990-их. Али, они се скоро уопште нису разликовали од талибана из 1990-их, каже за DW некадашња заменица авганистанског министра за мир, др Алема Алема. Министарство за мир било је задужено за мировне преговоре унутар Авганистана и распуштено је након што су талибани преузели власт.

Талибани су, како каже, само постали искуснији и опрезнији.

- Откако су поново на власти, издали су 51 забрану за жене, што је више од једне забране месечно. Они нису све објавили одједном, јер нису хтели да застраше међународну заједницу. И у самом Авганистану су на почетку владавине морали да делују опрезно, како се становништво не би окренуло против њих. Њихова моћ тада још није била учвршћена - објашњава Алема.

Сједињене Државе су 2018. започеле директне преговоре с талибанима. Да су авганистанска влада и локални стручњаци били у то укључени, све би се другачије одвијало, сматра 59-годишња Алема, која данас живи у Немачкој.

САД и њихови партнери су преговорима с талибанима вођеним у Дохи желели да утру себи пут за повлачење из сукоба у Авганистану. Иначе, чак и након што је међународна коалиција 2001. успела да свргне талибански режим, они су наставили да пружају жесток оружани отпор авганистанској влади и страним јединицама. Бројни војници и цивили изгубили су живот у том трајном сукобу.

Преговори с талибанима довели су до споразума од 29. фебруара 2020. којим је утврђен временски оквир за повлачење америчких трупа, као и других контингената из састава НАТО.

- Споразумом из фебруара 2020. предвиђени су, између осталог, и мировни преговори унутар Авганистана, током којих је требало да талибани директно преговарају са авганистанском владом - објашњава бивша авганистанска политичарка.

- Припремили смо се за то. У Министарству за мир основала сам више радних група и разрадила смернице са представницима невладиних организација из сваке од 34 провинције у земљи. Но, талибани нису показали никакав интерес за преговоре с нама. Знали су да ће САД напустити земљу и нису били спремни на уступке. САД су их увеле у игру, под мотом: "талибани су се променили" - истиче Алема.

Директни преговори са САД талибанима су обезбедили признање. Они су у Дохи потписали споразум са Сједињеним Државама који је требало да Авганистану донесе мир. Тај споразум је ослабио морал авганистанске армије и значајно утицао на смањивање њеног отпора током каснијих напредовања талибана.

- Оно што се догодило у Авганистану у августу 2021. није био војни тријумф талибана, већ резултат политичке одлуке - оцењује Кушал Асефи, новинар и бивши извршни директор радиотелевизије "Аријана".

Асефи је у то време свакодневно извештавао о догађајима који су један другог претицали.

- Нико није имао увид у позадину преговора с талибанима. Чинило се као да су западне земље у то време повукле своју подршку званичној влади - рекао је он.

Након што су талибани преузели власт, Асефи је морао да напусти земљу. Као критички настројен новинар, он у Авганистану више није видео своју будућност.

- Догађаји у последње две године јачају уверење да је земља препуштена талибанима. Чини се да више није важно какав хаос они изазивају. У најбољем случају, објави се понека критичка изјава у којој се осуђује политика талибана. Авганистанско друштво је деморализовано и исцрпљено. Привреда је уништена и више од 20 милиона људи живи испод границе сиромаштва. Људи се само још боре за пуко преживљавање - каже он.

- Да, многи размишљају само о томе како да напусте земљу - потврђује Арвин, активисткиња за права жена из Кабула.

- Разочарана сам што су светска заједница и авганистанско друштво тако брзо капитулирали. Горе је него што сам се прибојавала. Но, авганистанско цивилно друштво има снажно језгро које неће одустати. То језгро не би требало потценити. Чврсто верујем у нас - поручује Марјам Мароф Арвин.