БУДУЋИ СЕКРЕТАР САД НИЈЕ НОВО ЛИЦЕ: Србија га добро познаје, Либија и Сирија ће га заувек памтити

Спољна политика САД предвођена Ентонијем Блинкеном и Џејком Саливеном, који ће највероватније бити именовани за државног секретара и саветника за националну безбедност, значиће да се свет суочава са више америчких "интервенција" и операција за промене режима, као у време Клинтона и Обаме, сматра Џорџ Самуели, виши научни сарадник Института за јавну политику у Лондону и аутор књиге Бомбе за мир: НАТО хуманитарни рат за Југославију.

Аутор истиче да је Блинкен имао истакнуту спољнополитичку улогу и у администрацији Била Клинтона и Барака Обаме, док је Саливан био део Обамине администрације. Како наводи, демократски оријентисани медији су "одушевљени" Бајденовим избором Блинкена, који је био његов дугогодишњи саветник за националну безбедност, у време кад је Бајден био потпредседник САД.

- Именовањем и Саливана, још једног свог блиског сарадника, Бајден сигнализира обнављање "интернационализма" и "глобалног партнерства" као водећих принципа америчке спољне политике - сматра Самуели.

Он се потом осврнуо на то како су медији извештавали о Бајденовом избору.

- Анализирајући Бајденову одлуку Њујорк Тајмс пише да ће Блинкен који је "бранилац глобалних савеза помоћи смиривању америчких дипломата и глобалних лидера после четири године стратегије рикошетирања Трампове администрације и националистичког разметања".

Вашингтон пост сматра да Блинкеново именовање представља "испуњење Бајденових завета да ће поново саставити глобалне савезе и довести Сједињене Државе на истакнутији положај на светској сцени". Угледни Гардијан је писао како су именовани посвећени интернационалисти, за разлику од Трампове ере, која је видела ломачу страних уговора и споразума - истиче стручњак у анализи за РТ.

Он сматра да све ово носи следећу поруку: "Вратили су се професионалци у сфери међународне политике, сада савезници САД могу да буду сигурни да ће се Америка према њима односити са поштовањем". Ипак, како наводи, такве поруке доводе у заблуду и варљиве су.

- Блинкен има перспективу америчког интервенционисте у каријери, као и Саливен. Мишљења других земаља вреди размотрити само ако се подударају са ставовима креатора политике САД. Ако се не подударају, онда могу да буду и одбачена - наводи се у анализи.

Рат у Србији - Аутор наводи да "овај аксиом никад није био тако сликовито приказан као током дуготрајног рата Клинтонове администрације против Срба током деведесетих".

- Администрација Клинтона, чији је Блинкен био важан члан, омогућила је долазак међународних џихадистичких терориста у Босну, укључујући једног Осаму бин Ладена. Нико од наводно најближих савезника Вашингтона није упитан шта мисли о овој политици увођења исламског тероризма у Европу - истиче аутор.

Он је подсетио како се Ричард Холбрук, бивши помоћник државног секретара за европска питања у Клинтоновој администрацији, накнадно хвалио "ефикасношћу ове политике".

- Њега је испорука муџахединских бораца у Босну подсетила на чувене коментаре Винстона Черчила о томе зашто је Британија са Стаљином направила заједнички циљ против Хитлера. Черчилу је то била легитимна одлука и он је добро знао последице. Овде је то урађено у знатно мањем обиму - истиче аутор.

После тога је, подсећа, администрација Клинтона помогла у наоружавању и обуци Ослободилачке војске Косова (ОВК).

- Надали су се да ће терористичка кампања ОВК у Југославији изазвати београдске власти да бурно реагују. Очекивана хуманитарна катастрофа тада би могла да се искористи за покретање НАТО бомбардовања против Југославије. Када Београд није загризао мамац, Клинтонова администрација, у којој је у то време Блинкен био специјални помоћник председника Клинтона и један од директора за односе за Европом у Савету за националну безбедност, морала је да измисли разлог за бомбардовање.

Он подсећа да се "разлог родио" када је југословенска влада одбила да потпише мировни споразум у француском Рамбујеу.

- Југословенска влада добила је ултиматум: прихватите амерички нацрт или се суочите са НАТО бомбардовањем. У овај пакет ушао је и злогласни Додатак Б, који је НАТО-у дао неограничена права да се креће где год пожели по целој територији Југославије и ужива потпуни имунитет од кривичног гоњења - подсетио је аутор.

Он каже да је Клинтонова администрација свесно обмањивала америчку јавност не обелоданивши детаље из Додатка Б, као и ултиматум "узми или остави" који је поставила у Рамбујеу.

- Касније, када је НАТО бомбардовање покренуло потпуно очекивани талас избеглица са Косова, Клинтонова администрација је тврдила - опет варљиво - да је НАТО покренуо кампању бомбардовања као одговор на покушаје Срба да протерају албанско становништво са Косова. Тврдња није имала смисла. Избеглички талас са Косова догодио се тек након почетка НАТО напада, тако да није могао бити изговор за НАТО бомбардовање - истиче стручњак.

Он додаје да је Блинкен имао интегралну улогу у организовању НАТО бомбардовања и да је наставио да износи своју улогу у НАТО триковима.

- Занимљиво је да Блинкену изгледа није сметало одбијање Клинтонове администрације да тражи одобрење Савета безбедности УН за употребу силе против Југославије. Очигледно је делио презир државне секретарке Медлин Олбрајт на забринутост коју је изнео министар спољних послова Велике Британије Робин Кук. На савете стручњака за међународно право Савету безбедности УН да је резолуција неопходна, Олбрајтова се одбрусила: "Нађите нове адвокате!".

Умешао прсте и у Либију - Стручњак даље наводи да је Блинкенов презир према међународним институцијама био итекако евидентан током бомбашког напада на Либију за време Обамине администрације 2011. године.

Блинкен, у то време Бајденов саветник за националну безбедност, био је одушевљени заговорник бомбашке кампање.

Бомбардовање је кренуло наводно како би се спасили становници Бенгазија који су наводно били под претњом снага председника Моамера Гадафија. Међутим, Резолуција 1973, коју су САД и НАТО користиле да оправдају напад, само је упутила државе чланице УН-а да предузму све неопходне мере како би заштитиле цивиле и цивилно насељена подручја под претњом напада.

Није речено да такве мере треба да укључују бомбардовање. Још мање је резолуција овластила САД и НАТО да бомбардовањем руше Гадафија.

Ипак, дуго након што је нестала било која замислива претња за становнике Бенгазија, владе НАТО-а наставиле су да оправдавају своје одбијање да зауставе бомбардовање позивањем на наводну претњу коју је Гадафи представљао либијским цивилима. НАТО није одустао од бомбардовања све до бруталног погубљења Гадафија, ратног злочина у којем је НАТО активно учествовао - сматра аутор.

Осврт на Сирију - Аутор подсећа да се потом Обамина администрација окренула ка Сирији, тражећи начин да свргне владу. Принцип је, сматра, био исти.

- У склопу операције Тимбер Сикамур, ЦИА је могла да сарађује са арапским обавештајцима и наоружа и обучава побуњенике који су хтели да збаце владу Башара ел Асада. Не треба подсећати да се оружје брзо нашло у рукама најгорих, фанатичних џихадиста убица. Чинило се да је Сирија на ивици пада под утицајем Исламске државе. Чудно је, али Блинкеново једино жаљење због његових активности у Сирији је то што Обамина администрација није учинила више како би осигурала свргавање Асада - закључује аутор.

Он је истакао да је Блинкен у једном интервјуу ове године јасно рекао да је "промена режима у Сирији и даље на његовом дневном реду". Одбацио је враћање сиријских нафтних поља под владину контролу јер су САД требале "снаге полуге".

- То је тачка моћи јер би сиријска влада волела да доминира тим ресурсима. Не би требало да се тога одрекнемо бесплатно. И такође би требало да искористимо оно што имамо како бисмо инсистирали да постоји нека врста политичке транзиције која одражава жеље сиријског народа - навео је Блинкен.

Само лоше прича о Русији - Аутор је на крају текста истакао да се исти став очекује и према Русији, додајући да Блинкен стално понавља демократске пароле, од тога да се Русија мешала у изборе 2016, да је Путин "обрлатио" Трампа, те да му је овај веровао више него својим безбедносним службама.

- Бајденов посао ће бити да се суочи са Путином због његових агресија, а не да га пригрли - истицао је Блинкен.

- Блинкеново вођење спољне политике несумњиво ће значити обилну употребу познатог оружја за промену режима у америчком арсеналу: бомбе, крстареће ракете, пошиљке оружја џихадистичким и неонацистичким групама за вођење посредничких ратова, економске санкције, лажни пројекти "цивилног друштва".

Што се тиче хваљених међународних организација где ће се Блинкен много питати, њихова улога ће бити потписивање америчких пројеката. Ако организације подржавају америчку политику, укључујући операције промене режима, утолико боље; ако то не учине, могу се безбедно игнорисати. Савезници који сада навијају за повратак професионалаца можда ће ускоро имати разлога за жаљење због свог ентузијазма док се избеглички токови са Блиског Истока враћају на ниво из 2015. године као одговор на политику Бајденове администрације да поново покрене рат за промену режима у Сирији.

Ако сукоб са Русијом ескалира због Украјине или Балтика или Кавказа, ови савезници могу се са носталгијом осврнути на Трампову еру када су се САД углавном заокупљале сопственим националним интересима - закључује аутор.

Ко је Блинкен? Ентони Џеј Блинкен (58) радио је у Савету за Националну безбедност и у администрацији Била Клинтона, пре него што је постао шеф особља за Комитет за спољне послове у Сенату САД, када је Бајден био на челу комитета, а кратко време радио је и као саветник за безбедност тада потпредседника Бајдена.

У његовој службеној биографији стоји да је радио као заменик амреричког државног секретара од 2015. до 2017. године и заменик саветника за националну безбедност од 2013. до 2015. године у администрацији Барака Обаме.

Такође, претходно је радио као виши званичник у Центру за стретешке и међународне студије, као шеф особља у одбору Сената за спољне послове од 2002. до 2008, а био је и члан председничке транзиције Обама - Бајден од новембра 2008. до јануара 2009. године.

Од 2009. до 2013. године Блинкен је био заменик помоћника председника и саветник потпредседника за националну безбедност.

Од 1994. до 2001 године био је члан Савета за националну безбедност, а у периоду од 1994. до 1998 радио је чак као специјални помоћник председника Савета и виши директор за писање говора.

Од 1999. до 2001 био је специјални помоћник председника Савета задужен за европска и канадска питања.

До 2008. године радио је као директор особља у америчком Одбору за спољне послове при Сенату да би тада радио као члан тима за транзицију Обаме и Бајдена.