ЕУ разматра "нуклеарну опцију" као одговор на Трампове царине: Познато када контрамере ступају на снагу

Од 12. марта, одлуком су уведене царине од 25 одсто на увоз алуминијума и челика у САД из целог света, а од 3. априла царина од 25 одсто на све аутомобиле и ауто делове који нису произведени у САД.

Амерички председник Доналд Трамп објавио је 2. априла трговински рат целој планети и најавио реципрочне царине, минимално десет одсто за све и још веће царине за око 60 земаља, које ће ступити на снагу у среду 9. априла.

Европској унији је срезао царине за 20 одсто, за Кину 34 одсто.

Остаје нејасно да ли ће најављене тарифе остати трајне или су део тактике добијања уступака.

Трамп је рекао да ће му тарифе дати "велику преговарачку моћ".

До средине прошле недеље, Европска комисија, са председницом Урсулом фон дер Лајен на челу, консултовала се са државама чланицама о противмерама америчким тарифама на челик и алуминијум, а очекује се да ће одлука бити донета у среду и ступити на снагу 15. априла.

Одлука се доноси на предлог Комисије у оквиру поступка комитологије, што у пракси значи да Комисија може да донесе одлуку ако јој се не противи квалификована већина (55 одсто држава чланица које представљају најмање 65 одсто укупне популације ЕУ). У случају да нема квалификоване већине ни за ни против предлога, Комисија може самостално да донесе одлуку.

Комисија је објавила пропорционални одговор до 26 милијарди евра, што одговара економском обиму америчких тарифа.

Поводом контрамера на америчке царине на аутомобиле и аутоделове и на реципрочне тарифе од 20 одсто, Комисија истиче да неће журити, да жели да све детаљно анализира.

Комисија свој приступ заснива на три елемента: преговорима, контрамерама и диверсификацији трговине.

Решење за неоправдане и штетне царине жели да покуша да пронађе преговорима, где снагу свог унутрашњег тржишта види као велики адут. Уколико то не буде могуће решити преговорима, уследиће контрамере.

- После одлуке америчке администрације да уведе свеобухватне царине на робу из Европске уније, ЕУ ће реаговати мирно, пажљиво и постепено и пре свега јединствено, док ми калибришемо свој одговор. Нећемо пуцати први, желимо да преговорима дамо све шансе да успеју у проналажењу фер договора, за добробит обе стране, рекао је Марош Шефчович.

Комисија не жели да каже које би мере могла да предузме и наглашава да је „све на столу“.

- Све опције су на столу и не желимо да спекулишемо о томе шта ћемо урадити, рекао је новинарима високи званичник Комисије који је желео да остане анониман.

При томе ће се водити рачуна о томе да могуће контрамере буду што болније за САД, а да се у исто време нанесе што мање штете Европи, односно да се уведу царине на америчке производе за које постоји алтернатива.

- Нећемо уводити царине на производе које ми не производимо, док су Американци увели царине на, на пример, кафу или банане које уопште не производе, рекао је неименовани званичник Комисије.

Он је додао да Европљани имају алтернативу, на пример, за мотоцикле Харлеи Давидсон, Левис фармерке или соју.

Према првим проценама Комисије, реципрочне царине од 20 одсто односе се на око 290 милијарди евра европског извоза у САД, што би Американцима донело 58 милијарди евра прихода.

На аутомобиле и ауто-делове које ЕУ извезе у вредности од око 66 милијарди евра, приход од царина од 25 одсто износио би 16,5 милијарди евра, док би на извоз алуминијума и челика у износу од 26 милијарди евра приход од царина износио 6,5 милијарди евра.

Укупно, додатне америчке царине се односе на робу вредну око 380 милијарди евра, што је око 70 одсто укупног извоза из ЕУ у САД.

Тиме би САД оствариле приход од царина од 81 милијарду евра годишње, уместо садашњих седам милијарди евра.

Међутим, до износа од око 80 милијарди могло би се доћи само под условом да обим трговинске размене остане исти, што није логично очекивати јер се са царинским баријерама обим трговине смањује.

Комисија има искључиву надлежност над спољном трговином и државе чланице не могу директно преговарати са Трамповом администрацијом.

При томе се мора водити рачуна о равномерној расподели терета контрамера које намерава да уведе међу чланице, јер нису све чланице подједнако зависне од трговине са америчким тржиштем.

Најизложеније су Ирска, Немачка и Италија.

Дакле, у тражењу одговора на питање које мере и које производе напасти царинама, јединство ЕУ ће бити стављено на велики испит јер ће неке чланице тражити да се одређени амерички производ скине са листе како би избегли америчку одмазду за своје извозне адуте.

Спекулише се, на пример, да Француска тражи да се амерички бурбон скине са листе производа на које се намећу царине јер је Трамп запретио царинама од 200 одсто на француска вина.

Комисија је свесна да морају бити у јакој позицији у преговорима са САД, па истичу да је све на столу, да не искључују било какве контрамере.

То може значити опорезивање дигиталних услуга америчких технолошких компанија као што су "Епл", "Амазон", "Мета" или финансијске услуге ("Пејпал").

Комисија у својим рукама има и моћан инструмент, који неки називају „нуклеарна опција“.

То је инструмент за борбу против принуде, који омогућава ЕУ да узврати контрамерама земљама које користе економску принуду и трговину да утичу на одлуке Уније.

Инструмент против принуде (АЦИ) предвиђа широк спектар могућих контрамера ако држава не одустане од употребе принуде.

То укључује увођење тарифа, ограничења трговине услугама и комерцијалних аспеката права интелектуалне својине, као и ограничења приступа страним директним инвестицијама и јавним набавкама.

Овај инструмент никада раније није коришћен, а првобитно је замишљен као средство за одвраћање кинеског притиска.

Србија Данас/Јутарњи лист