ЕУ убрзава проширење: Неочекивана земља иде на референдум за чланство, пре Украјине и Црне Горе

 Ово долази у тренутку када замах за проширење ЕУ изгледа расте, при чему Брисел ради на плану који би Украјини могао дати делимично чланство у блоку већ следеће године, а Црна Гора, водећи кандидат за приступање, прошлог месеца је затворила још једно преговарачко поглавље, јавља Политико.

Владајућа коалиција у Рејкјавику обећала је да ће одржати референдум о поновном покретању преговора о приступању ЕУ до 2027. године, након што је претходна влада замрзнула преговоре 2013. године. Међутим, временски оквир се убрзава у време геополитичких превирања и након одлуке Вашингтона да уведе тарифе Исланду и претњи америчког председника Доналда Трампа да ће анектирати Гренланд.

Очекује се да ће исландски парламент објавити датум гласања у наредних неколико недеља, према речима две особе којима је додељена анонимност да слободно говоре. Овај потез долази након низа посета политичара ЕУ Исланду и исландских политичара Бриселу. Ако Исланђани гласају за, могли би да се придруже ЕУ пре било које друге земље кандидата, рекао је један од извора.

- Разговор о проширењу се мења. Све се више ради о безбедности, о припадности и о очувању наше способности да делујемо у свету конкурентских сфера утицаја. То се тиче свих Европљана - рекла је за Политико комесарка ЕУ за проширење Марта Кос, која се прошлог месеца у Бриселу састала са исландском министарком спољних послова Торгердур Катрин Гунардотир.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен састала се прошлог месеца у Бриселу са исландским премијером Криструном Фростадотиром и рекла да њихово партнерство "нуди стабилност и предвидљивост у нестабилном свету".

Фон дер Лајен, која је посетила Исланд прошлог јула , такође се састала са Фростадотир током састанка Нордијског савета у Стокхолму прошле јесени и похвалила је своју земљу због јачања сарадње са ЕУ. Фон дер Лајен ће поново посетити арктички регион у марту.

Разговори о продубљивању веза са Исландом, па чак и о потенцијалном наставку преговора о приступању, почели су чак и пре него што се амерички председник Доналд Трамп вратио на дужност прошле године, а званичник ЕУ је рекао да Брисел већ посвећује више пажње тој стратешки важној земљи.

Али ескалација претњи из САД, међу којима је и шала Билија Лонга, Трамповог кандидата за амбасадора на Исланду, да ће земља постати 52. америчка држава и да ће он бити гувернер, повећала је хитну ситуацију.

- Мислим да је чињеница да је Исланд поменут четири пута у Трамповом говору на Светском економском форуму у Давосу прошлог месеца, док је амерички председник говорио о Гренланду, свакако усмерила пажњу - рекао је други званичник ЕУ упознат са ситуацијом, додајући да то "мора бити узнемирујуће за малу земљу".

Исланд је поднео захтев за придруживање ЕУ 2009. године, на врхунцу финансијске кризе у којој су све три његове главне комерцијалне банке пропале. Међутим, влада је замрзнула преговоре у децембру 2013. године, док се исландска економија брзо опорављала у исто време када су економисти упозоравали на потенцијални колапс еврозоне. У марту 2015. године, Рејкјавик је затражио да се више не сматра земљом кандидатом за ЕУ. Али геополитичка ситуација се значајно променила током последње деценије.

Исланд заузима стратешки важну локацију у Северном Атлантику, јужно од Арктичког круга, нема војску и ослања се на чланство у НАТО-у и билатерални споразум о одбрани са САД из 1951. године за своју безбедност.

Та реалност, заједно са економским користима од придруживања ЕУ, изгледа да подиже ставове јавности о потенцијалном придруживању блоку, а анкете показују да је подршка у порасту.

Ипак, њен пут ка чланству у ЕУ није једноставан.

- Приступање би могло да наиђе на неке веома тешке домаће политичке препреке у будућности - рекао је за Политико Гудни Торлацијус Јоханесон, бивши председник Исланда.

Највећа потенцијална препрека је питање права на риболов, кључне индустрије на Исланду и великог питања током преговора последњи пут.

- На крају се све своди на рибу, то је увек био проблем - рекао је први званичник ЕУ.

Али постоји једна кључна разлика између преговора тада и сада: Брегзит.

Велика Британија и Исланд дуго имају напете односе око риболова, учествујући у низу насилних сукоба названих „Рат бакалара“ између 1950-их и 1970-их. Током преговора о приступању Исланда постојале су озбиљне тензије између две земље, а Велика Британија је била забринута због количине скуше коју су исландски рибарски бродови ловили. Спор, назван "Рат скуше", довео је до тога да је ЕУ запретила трговинским санкцијама Исланду.

Али сада када је Британија ван ЕУ, права на риболов могла би бити мања препрека.

Ако Исланђани одлуче да желе да наставе разговоре са ЕУ, преговори би могли брзо да напредују. Исланд је члан Европског економског простора и део Шенгенског простора слободног путовања и као такав већ има многе законе ЕУ у својим законским прописима.

Пре замрзавања преговора 2013. године, Исланд је затворио 11 од 33 преговарачка поглавља. Црна Гора, најнапреднија земља кандидат за ЕУ, престигла је ту прекретницу тек у последњих неколико месеци.

- На папиру, не би било превише тешко; чак би могло потрајати само годину дана да се затворе сва преговарачка поглавља - рекао је први званичник ЕУ, међутим, особа упозната са расположењем на Исланду упозорила је да би такав временски рок био превише амбициозан с обзиром на тешкоће неких елемената преговора.

Да би се Исланд заиста придружио ЕУ, морао би да одржи још један референдум о томе да ли да настави након завршетка преговора.

У зависности од тога колико ће то трајати и каква ће бити геополитичка ситуација у том тренутку, то би могла бити висока летвица, с обзиром на то да су користи од чланства за Исланд више у погледу безбедности, а мање у погледу економске користи. Исланд има пети највећи БДП по глави становника на свету , што чланство у ЕУ чини мање привлачним него за друге који се боре да се придруже блоку.