Сузавци, водени топови, хемијска средства... Погледајте како се полиција обрачунавала са демонстрантима у Француској: Тукли кога су стигли, ово су најдраматичнији моменти (ФОТО/ВИДЕО)
Данашњи протести у Француској под слоганом "Bloquons тоут” ('Блокирај све') пренели су се широм земље и прерастали у жестоке сукобе са полицијом. У центру пажње налазе се слике које документују насиље на улицама, паљевине, хаотичне сцене и масовну примену силе.
Интересовање и бес демонстраната подстакнути су предложеним буџетским резовима вредним 44 милијарде евра – укључујући укидање празника, замрзавање пензија и смањење јавних услуга, што је јагодицу већ раније затегнуте напетости довело до пуцања.
Протести су били пре свега усмерени на Макрона и политичку елиту, нарочито тпосле именовања новог премијера Себастијена Лекорну, чији мандат почиње у тренутку највеће друштвене кризе.
Проблеми су почели након што је парламент изгласао неповољни буџет са резовима од око 44 милијарде евра, укључујући укидање празника, замрзавање пензија и смањење јавних услуга.
На улицама је забележена масовна употреба хемијских средства: сузавац, водени топови и силовити удари полиције постали су одговор на покушаје блокада путева и паљевину, као што су запаљени аутобуси у Рену, контејнери у Нанту, или ресторан у елитом 1. арондисману Париз.
Припадници полиције и жандармерије, њих више од 80.000 – укључујући 6.000 само у Паризу – распоређени су како би разбиле барикаде, растерале демонстранте и дезинтегришу отпор. Број приведених досегао је стотине: између 200 и 300 у престоници, уз укупно око 473 по целој земљи.
Демонстранти су затварали путеве, подметали пожаре у градовима попут Реноа (где је запаљен аутобус), Нанта (где су паљене канте за ђубре), и у главном граду Париз (са инцидентима у луксузним четвртима). Полиција је узвратила сузавцем, често у сред гужви, изазивајући критике због претеране употребе силе.
Скоро свако значење протеста показује да су у њима активно учествовали студенти, синдикални радници, чланови покрета "Жути прслуци" и млади незадовољни системом.
"Подржавамо промене, али нико нас не слуша", говорили су демонстранти док су славили барикаде и блокаде, посебно оне пред школама попут Lycée Хéлèне Boucher Париз, где су ђаци и радници створили барикаде.
Сувишно је помињати да су протести епизода у дугом низу француске политичке напетости – са покретима попут "Жутих прслука" и протеста против реформе пензија – који показују дубоко укорењени социјални јаз. Али данашња ескалација посебно истиче колосалну разлику између власти и улица, генерацијску мржњу према осиромашењу јавног простора и очајнички позив на видљивост и промену.
