Ево шта се дешава у првих 20 минута након нуклеарног удара: Чувени стручњак објаснио шта се треба урадити (ВИДЕО)

Нуклеарни инжењер са деценијом искуства у индустрији, Тајлер Фолс, уједно и популарни јутјубер, детаљно је анализирао постојеће сценарије о дешавањима првих 20 минута након удара. Његов закључак је јасан - стварност је довољно застрашујућа и без холивудских претеривања која се граниче с научном фантастиком.

Потенцијални напад

Као полазна тачка у поменутим сценаријима често се узима потенцијални напад на Вашингтон, тачније на Пентагон, преноси Дневно.хр.

Фолс истиче да се Пентагон сматра “олд school“ метом из доба Хладног рата, односно да би савремени напад вероватније циљао чворове командовања и комуникације.

Један погодак у Пентагон, колико год разоран био, не би нужно зауставио америчку способност узвраћања ударца због слојевитог система одбране, додао је.

Разорни ударни талас

Једна од највећих заблуда односи се на саму температуру експлозије. Често помињаних 180 милиона степени Целзијуса заправо је температура унутар плазме, која траје тек наносекунду и не шири се ка споља у том облику, објаснио је.

“Ниједно људско биће не би било изложено тој температури“, казао је Фолс, додајући да би у супротном нуклеарно оружје било неупоредиво деструктивније него што заиста јесте.

Када је реч о “ватреној кугли”, она је код бомбе од једног мегатона огромна - обухвата приближно 19 фудбалских терена. Ипак, Фолс наглашава да “ватрена кугла” није најразорнији елемент јер траје свега неколико секунди.

Далеко већу штету узрокује такозвани ударни талас, који се протеже километрима и термална радијација која пали све пред собом далеко изван ивице саме ватре.

Преживљавање је могуће

Занимљиво је да нуклеарно оружје не “брише градове са мапе“ - онако како то филмови приказују. Примери из Хирошиме и Нагасакија показују да чак и у близини епицентра постоје преживели, посебно они који су се затекли у подрумима.

Преживљавање је могуће, а шансе се драстично повећавају са удаљеношћу од самог центра експлозије, у зависности од тога да ли је реч о ваздушном или површинском удару, прецизирао је Фолс.

Он се посебно осврнуо на мит о “усисавању људи у нуклеарну печурку“. Иако она подразумева снажне (узлазне) струје ваздуха, тврдње да “усисава људе километрима далеко” назвао је потпуном фантастиком.

Тешке опекотине

Фолс је говорио и опекотинама које жртве могу да задобију.

“Трећи и четврти степен опекотина изазваних термалном радијацијом биолошки је идентичан онима које радници могу доживети у тешким индустријским несрећама”, казао је.

Додао је да стварање такозване ватрене олује више зависи од густине горивог материјала и изгледа града него од саме бомбе.

“Модерни градови са противпожарним зонама и мање запаљивим материјалима теже би се претворили у незаустављиве буктиње какве смо видели 1945. године”, каже Фолс.

Смртоносна радијација

Питање радијације такође захтева нијансиранији приступ, сматра овај нуклеарни инжењер.

Док непосредна јонизујућа радијација може бити смртоносна у кругу од око четири километра, већина људи у тој зони би, нажалост, подлегла механичким повредама од ударног таласа пре него што би се развила радијациона болест, казао је.

Касније последице, попут радиоактивних падавина, у великој мери зависе од смера ветра и висине на којој је бомба детонирана.

На крај, Фолс наглашава да је разумевање стварних ефеката нуклеарног оружја трезвеније од претеривања.

“Преувеличавање не чини оружје страшнијим, већ доводи до тога да људи погрешно разумеју могућност преживљавања и одговора на катастрофу“, закључио је.