Evo šta se dešava u prvih 20 minuta nakon nuklearnog udara: Čuveni stručnjak objasnio šta se treba uraditi (VIDEO)

Nuklearni inženjer sa decenijom iskustva u industriji, Tajler Fols, ujedno i popularni jutjuber, detaljno je analizirao postojeće scenarije o dešavanjima prvih 20 minuta nakon udara. Njegov zaključak je jasan - stvarnost je dovoljno zastrašujuća i bez holivudskih preterivanja koja se graniče s naučnom fantastikom.

Potencijalni napad

Kao polazna tačka u pomenutim scenarijima često se uzima potencijalni napad na Vašington, tačnije na Pentagon, prenosi Dnevno.hr.

Fols ističe da se Pentagon smatra “old school“ metom iz doba Hladnog rata, odnosno da bi savremeni napad verovatnije ciljao čvorove komandovanja i komunikacije.

Jedan pogodak u Pentagon, koliko god razoran bio, ne bi nužno zaustavio američku sposobnost uzvraćanja udarca zbog slojevitog sistema odbrane, dodao je.

Razorni udarni talas

Jedna od najvećih zabluda odnosi se na samu temperaturu eksplozije. Često pominjanih 180 miliona stepeni Celzijusa zapravo je temperatura unutar plazme, koja traje tek nanosekundu i ne širi se ka spolja u tom obliku, objasnio je.

“Nijedno ljudsko biće ne bi bilo izloženo toj temperaturi“, kazao je Fols, dodajući da bi u suprotnom nuklearno oružje bilo neuporedivo destruktivnije nego što zaista jeste.

Kada je reč o “vatrenoj kugli”, ona je kod bombe od jednog megatona ogromna - obuhvata približno 19 fudbalskih terena. Ipak, Fols naglašava da “vatrena kugla” nije najrazorniji element jer traje svega nekoliko sekundi.

Daleko veću štetu uzrokuje takozvani udarni talas, koji se proteže kilometrima i termalna radijacija koja pali sve pred sobom daleko izvan ivice same vatre.

Preživljavanje je moguće

Zanimljivo je da nuklearno oružje ne “briše gradove sa mape“ - onako kako to filmovi prikazuju. Primeri iz Hirošime i Nagasakija pokazuju da čak i u blizini epicentra postoje preživeli, posebno oni koji su se zatekli u podrumima.

Preživljavanje je moguće, a šanse se drastično povećavaju sa udaljenošću od samog centra eksplozije, u zavisnosti od toga da li je reč o vazdušnom ili površinskom udaru, precizirao je Fols.

On se posebno osvrnuo na mit o “usisavanju ljudi u nuklearnu pečurku“. Iako ona podrazumeva snažne (uzlazne) struje vazduha, tvrdnje da “usisava ljude kilometrima daleko” nazvao je potpunom fantastikom.

Teške opekotine

Fols je govorio i opekotinama koje žrtve mogu da zadobiju.

“Treći i četvrti stepen opekotina izazvanih termalnom radijacijom biološki je identičan onima koje radnici mogu doživeti u teškim industrijskim nesrećama”, kazao je.

Dodao je da stvaranje takozvane vatrene oluje više zavisi od gustine gorivog materijala i izgleda grada nego od same bombe.

“Moderni gradovi sa protivpožarnim zonama i manje zapaljivim materijalima teže bi se pretvorili u nezaustavljive buktinje kakve smo videli 1945. godine”, kaže Fols.

Smrtonosna radijacija

Pitanje radijacije takođe zahteva nijansiraniji pristup, smatra ovaj nuklearni inženjer.

Dok neposredna jonizujuća radijacija može biti smrtonosna u krugu od oko četiri kilometra, većina ljudi u toj zoni bi, nažalost, podlegla mehaničkim povredama od udarnog talasa pre nego što bi se razvila radijaciona bolest, kazao je.

Kasnije posledice, poput radioaktivnih padavina, u velikoj meri zavise od smera vetra i visine na kojoj je bomba detonirana.

Na kraj, Fols naglašava da je razumevanje stvarnih efekata nuklearnog oružja trezvenije od preterivanja.

“Preuveličavanje ne čini oružje strašnijim, već dovodi do toga da ljudi pogrešno razumeju mogućnost preživljavanja i odgovora na katastrofu“, zaključio je.