Европа се спрема за најгори сценарио, рат никада није био ближи? Један Путинов потез могао би да доведе до потпуне катастофе - Ове државе су већ у приправности

Сада, Европска унија (ЕУ) и НАТО страхују да Русија тек планира велике операције, које могу да доведу до катастрофе на Старом континенту.

Најгори сценарио укључује скок цена, недостатак електричне енергије и смањење извоза, док стручњаци сматрају да рат никада није био овако близу прага Европе.

Европа страхује од подводног рата са Русијом

Балтичко море је регистровало најмање шест сумњивих саботажних инцидената од 2022. године, а 11 познатих подморских каблова нападнуто је од 2023. године.

Ово је изазвало панику у Европи и поставило три кључна питања:

1. Шта ако наредни напади буду озбиљнији и координисани?
2. Шта ако Русија покрене напад на Европу?
3. Шта ако то значи рат?

Буран сценарио није тешко замислити:

• Ирска би могла да изгуби напајање електричном енергијом због прекида три кабла
• Норвешка напаја Европску унију трећином гаса кроз подводне цевоводе
• Напад на било коју мету могао би изазвати хаос - несташицу енергије, раст цена, ванредне изборе

За Русију, чак и минимална штета помаже да се рашири несигурност и подметне идеја да би Москва могла да преокрене свакодневни живот Европљана ако то жели.

Другим речима, европске воде постале су нови фронт у ескалирајућем хладном рату са Русијом.

Саботаже на Балтику

Европска унија (ЕУ) се суочила са својим првим проблемом крајем 2022. године.

У септембру те године, гасоводи Северни ток мистериозно су дигнути у ваздух. Извештаји су од тада повезали инцидент са украјинским држављанима, иако је кривични поступак у току.

Од тада, саботаже на Балтичком мору су се прошириле, погодивши телекомуникације, гасне и електричне везе које повезују Шведску, Финску, Немачку, Летонију и Естонију. Пре само неколико недеља, комуникациони кабл који повезује Берлин и Хелсинки поново је оштећен на шведској обали.

Подводни каблови за пренос података - који преносе светске мејлове, Воцап поруке и Зум састанке - су мали, отприлике дебљине руке и тешки само три килограма. Каблови који су закопани пола метра испод морског дна изграђени су да трају 40 година и издрже проблеме на мрежи, али не и директан погодак. 

То је управо оно што се догодило са бродом "Еагле С", који је вукао сидро 100 километара док није пресекао неколико каблова у близини Финске у децембру.

Када се каблови прекину, поправка је изузетно тешка. На свету је доступно око 80 пловила које служе у те сврхе, а чак и тада процес може потрајати од неколико недеља до неколико месеци.

Цена поправке је између пет и 150 милиона евра.

Западни званичници сумњају да је Русија учествовала и у саботажним операцијама попут подметања пожара и пакетима са експлозивом који су послати широм Европе, као и у кампањама дезинформисања и сајбер нападима.

Најугроженије тачке Европе

До сада, саботаже на мору су изазвале ограничене поремећаје. Електроенергетска мрежа ЕУ је међу најбоље повезаним на свету, а компаније граде редундантне везе како би сузбиле ризик од несташице снабдевања.

У 2024. години, међутим, Естонија је добила увид у оно што би се могло догодити у тежем нападу, када су технички проблеми у једном каблу изазвали скок рачуна за енергију за 10 одсто.

Последице би такође могле да буду жестоке ако се напади прошире и у другим деловима Европе, посебно док Америка наставља да се дистанцира од својих западних савезника.

Северно море је плитко, у просеку дубине само 95 метара, што значи да је изложено сличним актима саботаже. А управо ту леже витални гасоводи који повезују Норвешку и континенталну Европу.

Ирска је једна од земаља у опасности због ограничених способности да надгледа саботажу, јер нема ни подморнице, ни војне радаре, нити је део НАТО савеза. Малта, такође, има само једну подморску електричну везу која обезбеђује четвртину електричне енергије.

Катастрофални сценарио

У најгорем случају, Москва ће средином зиме темпирати саботажу која ће довести до прекида дотока гаса.

У том тренутку, упозоравају стручњаци, настаће велика криза:

• Цене ће драстично скочити
• Земље ће смањити извоз да би нагомилале залихе
• Потрошачи ће изгубити приступ енергији

Заједнички одговор ЕУ и НАТО савеза

У јануару, НАТО је најавио да ће распоредити фрегате, поморске патролне авионе и флоту морнаричких беспилотних летелица, како би надгледали регион.

ЕУ такође појачава своје одбрамбене мере.

У фебруару је Брисел објавио да ће потрошити додатних 540 милиона евра на нову безбедносну инфраструктуру до 2027. године, као део стратегије за заштиту основних каблова. ЕУ такође планира да се опскрби резервним кабловима.

Земље које се граниче са Русијом или се налазе у непосредној близини, решиле су да узму ствар у своје руке.

Финска третира заштиту енергетске инфраструктуре као део свог плана одбране.

Естонија и Литванија, у међувремену, разматрају нацрте закона за одузимање пловила која угрожавају критичну инфраструктуру изван њихових територијалних вода. 

И Велика Британија је покренула шему вештачке интелигенције која процењује ризике кроз јавно доступне податке о кретању бродова.

Србија Данас/Политицо