Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ЕВРОПСКИ ЛИДЕРИ У ПАНИЦИ: Стари континент мора ХИТНО да предузме нешто, време истиче...

16.02.2024. 11:53
Пише:
Србија Данас/Б92
Vojska
Војска / Извор: Профимедиа

Европа је у трци са временом да се наоружа

Виши званичници знају да не би требало да рачунају на Америку за одбрану Европе, али изградња сопствених војних способности захтева одлучност коју тек треба да покажу. Напори континента стављају га на најмање деценију удаљености од могућности да се брани без помоћи.

НОВИ ЗАКОН У ОМИЉЕНОЈ ДРЖАВИ СРБА: Грчка легализовала ИСТОПОЛНЕ БРАКОВЕ простом већином у парламенту Grčki parlament, Atina

НОВИ ЗАКОН У ОМИЉЕНОЈ ДРЖАВИ СРБА: Грчка легализовала ИСТОПОЛНЕ БРАКОВЕ простом већином у парламенту

БАЈДЕН УПОЗОРИО НЕТАЊАХУА: Не покрећите НАПАД на Рафу, ако не урадите ОВО! Bajden

БАЈДЕН УПОЗОРИО НЕТАЊАХУА: Не покрећите НАПАД на Рафу, ако не урадите ОВО!

СУД ДОНЕО ОДЛУКУ: То није кршење права! Масовни УБИЦА остаје у ИЗОЛАЦИЈИBrejvik

СУД ДОНЕО ОДЛУКУ: То није кршење права! Масовни УБИЦА остаје у ИЗОЛАЦИЈИ

Услед страхова да руска инвазија на Украјину представља тек прву фазу знатно ширих империјалних амбиција, процене западних обавештајаца сугеришу да би Кремљ могао да буде у позицији да нападне чланицу НАТО у знатно краћем року од три до пет година.

Могући повратак Доналда Трампа у Белу кућу такође је појачао притисак, након што је фаворит републиканаца за председничког кандидата рекао да би охрабрио руски напад на НАТО савезнике који не уплаћују своје доприносе. То би оставило више од трећине алијансе ван безбедносног кишобрана САД, како показују нове бројке објављене у среду.

Чињеница је да европским лидерима не треба охрабрење са друге стране "велике баре" да се претворе у озбиљну војну силу, али све, од застоја у ланцу снабдевања до неслагања око набавки, значи да су у заостатку, пренео је Msn.com.

- За све је потребно време. Ми га, нажалост, немамо - рекао је естонски министар одбране Хано Певкур у интервјуу у Бриселу крајем јануара.

- Како је Европа сведок највећег конфликта на свом тлу од Другог светског рата, осећа се угрожено. Због своје дуге историје ослањања на САД осећа се неспремно. А како Трамп у анкетама за новембарске председничке изборе уско надмашује свог демократског ривала – Европа се осећа све више узнемирено - рекли су званичници "Блумбергу" који су тражили анонимност за дискусију о питањима стратегије.

Ти страхови вероватно ће доминирати разговорима од петка на годишњој Безбедносној конференцији у Минхену, скупу лидера, војних званичника и безбедносних стручњака који ће се одиграти неколико дана пре друге годишњице руске инвазије на Украјину.

Трампове провокативне изјаве само су последње у низу које подсећају европске лидере како се, у време кад се боре против непредвидљивих непријатеља, сада носе и са непредвидивим савезницима.

Амерички партнери у НАТО зауставили су дугорочни тренд повећањем издатака за одбрану сваке године од руске анексије Крима 2014. – ипак недовољно да се такмиче са америчком великодушношћу, наводи "Блумберг".

Уколико би се европске нације данас нашле на мети напада, и даље би зависиле од САД за низ способности, а јаз је посебно велик у одређеним областима, укључујући ваздушну и противракетну одбрану и напредне компјутерске системе потребне за вођење рата, рекли су упућени извори листа.

Најгори сценарио произишао би из три ствари које се дешавају узастопно: Европа не реагује довољно брзо да инвестира у своју одбрану, Америка не успева да пошаљу Украјини више помоћи и Трамп осваја реизбор а затим повлачи САД из НАТО, рекао је један виши европски дипломата.

С обзиром да је само последња од ових ствари спољна перспектива није тешко видети зашто су европски званичници тренутно на ивици. Неколико њих рекло је "Блумбергу" да сумњају да Трамп жели да застраши континент да троши више, уместо да се у потпуности повуче из алијансе.

Ако Русија победи у Украјини а САД обуставе свој ангажман, било пре или после, главне силе Европске уније морале би да ураде много више од надокнађивања постојећег заостатка како би одбраниле источни бок алијансе.

Присуство НАТО би морало да се утростручи дуж његове нове границе са охрабреним руским председником Владимиром Путином, рекао је "Блумбергу" други виши европски дипломата. Тренутно је 18 НАТО савезника на путу да досегну циљ потрошње од два одсто БДП-а, у поређењу са свега три земље у 2014. од којих су једна биле САД, наводи лист.

Али требаће времена да се осете резултати јер покушавају да произведу муницију и оружје у време кад потражња скаче широм света, што доводи до конкуренције и за компоненте и за сировине.

У поређењу са 2023, ЕУ очекује да ће ове године утростручити производњу артиљеријских граната на око 1,4 милиона јединица.

Проблем је што Русија јача производњу брже од очекиваног и, према проценама Естоније, направиће ове године четири милиона јединица.

САД тренутно има око 80.000 војника стационираних широм Европе, противракетне базе у Пољској и Румунији, четири разарача у Шпанији. Предводе борбену групу и доприносе снагама на источном боку. Такође држе око 100 комада тактичког нуклеарног оружја у пет НАТО земаља – Белгији, Немачкој, Италији, Холандији и Турској.

Иако Француска и Британија имају нуклеарно оружје, то не би било довољно да одврати Русију од употребе својих, како сматра Бен Хоџис, бивши командант америчке војске у Европи.

- САД пружају нуклеарни кишобран и због тога се Руси никад не би усудили да нападну НАТО земљу -- рекао је он.

НАТО и европски савезници раде на томе да свом оружју дају већу компатибилност, с обзиром на различите системе наоружања који се користе широм Европе, што отежава способност снага да се боре раме уз раме. Овај изазов је откривен кад су украјински војници покушали – без успеха – да користе муницију истог калибра у сличној опреми коју су донирали различити западни савезници.

Али, сукоби између Париза и Берлина око куповине страних оружаних система подстичу тензије у тренутку кад би заједничке набавке могле да расту. Забринутост Париза је да би куповином ван ЕУ изместили инвестиције које би иначе ишле у јачања локалне индустрије.

- Сви се слажемо да је дошло до фрагментације у Европи јер сви имамо тај рефлекс да све радимо сами. Сада морамо да имамо европски рефлекс а то ће све да нас ојача - рекла је холандска министарка одбране Кајса Олонгрен у интервјуу крајем јануара.

Неки од предлога у дискусијама укључују инаугурацију европског одбрамбеног комесара или чак увођење малих батаљона који би одговарали Бриселу, према једном званичнику који сматра да се вероватно ништа неће десити пре европских избора у јуну.

У наредним недељама ће комесар ЕУ за индустрију Тијери Бретон представити стратегију европске одбране која ће, између осталог, одредити стратешке области за улагања и уклонити бирократију за предузећа, наводи "Блумберг".

Он је на дешавању прошлог месеца упро на Трампа, позивајући Европу да уради "драстично" више да појача своју одбрану.

"Сада више него икад знамо да смо сами", рекао је.

Србија Данас/Б92