Француска се припрема на рат са Русијом? Макрон спрема се да распореди "нуклеарни штит" у Европи - Трамп одмах упутио поруку: "Нећемо дозволити Трећи светски рат"
Француска је, наводно, спремна да распореди "нуклеарни штит" како би заштитила Европу од потенцијалних руских претњи.
Председник Емануел Макрон преузео је водећу улогу у заштити континента након што је одржао "продуктивне" разговоре са Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, пише The Сун.
Ове позитивне изјаве долазе свега неколико дана након што је сукоб ушао у четврту годину, а борбе и даље бесне дуж границе.
Француска је такође наводно предложила идеју слања борбених авиона с нуклеарним наоружањем у Немачку.
Овај потез би представљао озбиљно упозорење руском председнику Владимиру Путину, рекао је један француски званичник за The Телеграпх.
То би, како је навео, "послало снажну поруку" Москви да је Европа и даље спремна да брани Украјину, без обзира на евентуални мировни споразум.
Дипломате у Берлину такође се надају да ће то извршити притисак на британског премијера Кира Стармера да и Велика Британија пошаље своје авионе.
Француски нуклеарни арсенал – који наводно броји до 300 пројектила – тренутно је независан од НАТО, док британски нуклеарни капацитети чине кључни део одбрамбене стратегије Алијансе.
Фридрих Мерц, лидер немачких демохришћана (ЦДУ) и потенцијални будући канцелар, већ је поздравио идеју о додатним одбрамбеним капацитетима у Берлину.
Он је прошлог петка изјавио да би Париз и Лондон требало да разговарају о томе "да ли би њихова нуклеарна заштита могла да буде проширена и на нас".
Немачка тренутно располаже нуклеарним пројектилима које су им обезбедиле САД, које деценијама гарантују безбедност континента.
Међутим, Макрон сам располаже са више од три пута више нуклеарног оружја него Немачка, док би Велика Британија додатно могла да ојача европске границе.
Није јасно да ли ће Трамп премештати америчке нуклеарне капацитете уколико Велика Британија и Француска одлуче да појачају европску одбрану.
Ово се тумачи као знак да Европа наставља да јача своју одбрамбену способност како би смањила зависност од Сједињених Држава.
У победничком говору након што је његова странка освојила највише гласова на изборима, Мерц је позвао европске лидере да изграде "независне европске одбрамбене капацитете".
Његови коментари долазе након што је украјински председник Володимир Зеленски раније овог месеца позвао на формирање "Европске армије" која би се супротставила Русији.
Састанак европских лидера с Трампом
Макрон и Стармер предводе напоре да убеде Вашингтон да у мировне преговоре укључи све стране – Европу и Украјину – након што су САД и Русија недавно одржале директне разговоре без европских савезника.
Макрон се у понедељак састао с Трампом у Белој кући како би разговарали о рату.
То је био први сусрет републиканског председника са неким европским лидером откако се вратио на власт у јануару.
Говорећи заједно на конференцији за новинаре, Макрон је нагласио да "мир не сме значити капитулацију Украјине" и позвао Европљане да више улажу у заштиту континента.
Стармер ће се такође састати с председником Трампом у четвртак ради сличних разговора.
Трамп је у обраћању назвао Макрона "пријатељем" и поновио тврдњу да се рат у Украјини "никада не би догодио да је он био председник".
Он је такође издао озбиљно упозорење да би ескалација сукоба ван граница Украјине могла имати катастрофалне последице ако се ускоро не постигне мировни споразум.
Доћи ће тренутак када се рат неће завршити само између те две земље", рекао је Трамп.
"Већ сада је укључено толико других земаља и ово би заиста могло довести до великог рата, Трећег светског рата, а ми то нећемо дозволити."
Макрон је поновио Трампове речи, али је нагласио да будућност Украјине мора бити приоритет и да САД и Европа морају "поделити одговорност".
Говорећи о могућности слања европских трупа у Украјину као мировњака, Макрон је појаснио да војници "не би били на фронту, већ би били присутни у Украјини као гарант мира".
Француски председник се намрштио када је Трамп погрешно сугерисао да ће европска помоћ Украјини бити у облику зајмова.
Макрон је рекао: "Европа је спремна да преузме већу одговорност, да уложи више у одбрану и безбедност на континенту и да буде поуздан партнер."
Додао је да постоји "добар разлог" за поновно ангажовање са Путином, али да је "једини начин да се осигура поштовање споразума – бити снажан и имати капацитете одвраћања".
"Циљ нам је да прво постигнемо нешто што може бити процењено, проверено и потврђено", рекао је Макрон, "и да осигурамо довољне гаранције на кратак рок."
Француски председник је закључио: "Спремни смо да будемо укључени. Многе моје европске колеге су такође спремне."
Након састанка, Сједињене Државе су изненађујуће гласале заједно с Русијом у УН против резолуције којом се захтева повлачење Путинових трупа из Украјине.
Америчка администрација придружила се Ирану, Северној Кореји, Белорусији, Мађарској и још 13 земаља у противљењу резолуцији – док је Кина била уздржана.
Ипак, 93 земље су гласале за резолуцију коју је предложила Украјина и којом се Русија означава као агресор, укључујући Велику Британију и већину европских држава.