Француска тоне у хаос, а тек следи дан од ког Макрон страхује: Један потез му се спектакуларно обио о главу, а сад постоји претња за читаву Европу - хоће ли поднети оставку?

Иако је Бајруова влада пала данас, криза је заправо почела 9. јуна прошле године, када је крајње десничарско Национално окупљање (РН) остварило велику победу на европским изборима. Председник Француске Емануел Макрон је одговорио распуштањем парламента, што је била огромна коцка која му се спектакуларно обила о главу.

Једна погрешна одлука довела до хаоса

На изборима који су уследили, савез левичарских политичких странака освојио је више мандата од било које друге политичке снаге, али није успео да освоји апсолутну већину. Након скоро два месеца без одговарајуће владе, Макронови центристи и конзервативци десног центра сложили су се да формирају мањинску коалицију коју је предводио бивши преговарач за Брегзит Мишел Барније.

Барније је остао на власти три месеца, а смењен је у децембру због свог плана да смањи буџет за 2025. годину како би се обуздала прекомерна јавна потрошња.

Макрон је заменио Барнијеа Бајруом, који је у јулу представио план за смањење буџета за следећу годину за 43,8 милијарди евра како би се буџетски дефицит смањио са пројектованих 5,4 одсто бруто домаћег производа ове године на 4,6 одсто БДП-а у 2026. години.

Опозициони посланици су бесно негодовали због плана, који је укључивао укидање два државна празника.

Криза се прелива на Европу

Криза која тек може да букне у другој највећој економији еврозоне могла да увуче цео блок у финансијску кризу подстакнуту дуговима.

Француска је успела да спречи економску катастрофу током пандемије и када су цене енергије скочиле на почетку рата у Украјини, делом захваљујући огромној јавној потрошњи. Проналажење консензуса о обуздавању расхода показало се тешким, а законодавци нерадо стежу каиш тако агресивно као што је Бајру желео.

Његов план би смањио буџетски дефицит Француске са пројектованих 5,6 одсто БДП-а ове године на 4,6 одсто у 2026. Крајњи циљ је да се та бројка смањи на три одсто, како је прописано правилима ЕУ, до 2029. године.

Финансијске институције и агенције за кредитни рејтинг су више пута упозоравале на последице уколико Француска не предузме мере, од којих неке више нису хипотетичке.

Трошкови задуживања расту, а принос на француске референтне десетогодишње обвезнице - користан показатељ поверења у финансије земље, удаљава се од историјски сигурних приноса Немачке и приближава се приносима Италије, земље која је дуго била синоним за несмотрено трошење и неодрживи дуг.

Натерати Французе да стегну каиш до сада се показало као немогућа мисија, али ситуација још није толико озбиљна да је време да се позове ММФ.

Бајру се, међутим, кладио у своју политичку будућност, како би доказао да је био у праву.

Притисак на Макрона, десница у узлету

Падом Бајруове владе, јача и притисак на Макрона да поднесе оставку. Доајенка крајње деснице Марин Ле Пен захтева од њега да распусти парламент, јер би нови избори готово сигурно ојачали екстремну десницу и додатно поделили парламент. Други пут би био да Макрон именује прелазну владу, док истовремено разматра наследника, а министар одбране Себастијан Лекорну и министар правде Жералд Дарманен су међу водећим кандидатима за ту позицију.

Проблем је што након три неуспешна центристичка премијера, опозиционе странке нису расположене да дају још једну шансу. И крајња десница и крајња левица су сигнализирале да би одмах позвале на гласање о поверењу. Трећа опција би била именовање премијера из друге политичке фракције.

У случају још једних ванредних парламентарних избора, недавна анкета Елабеа сугерише да би Национални скуп избио на врх, док би левица била друга, а центар на далеком трећем месту.

Али пре избора, Француску чека нови талас демонстрација.

Среда - дан од ког је Макрон страховао

Нешто мање од половине Француза подржава масовне блокаде које су најављене за 10. септембар.

Према подацима из анкете, 46 одсто Француза је подржало позив да 10. септембра земља буде блокирана, док је 28 одсто испитаника против, а 26 процената њих је равнодушно према том питању, преноси лист "Трибин диманш".

Први разлог за подршку блокадама био би пад куповне моћи, наводи се у анкети коју су спровели Ипсос и фирма БВА, заједно са Колеџом за инжењеринг (ЦЕСИ) на узорку од 1.000 грађана старијих од 18 година.

Овај разлог је био одлучујући за став 51 одсто анкетираних, док је 47 одсто испитаних рекло да подржава блокаде због плана Бајруа да смањи дефицит, а 43 процента је као разлог навело антагонизам према председнику Емануелу Макрону и премијеру.

Како се наводи, симпатизери левице масовно подржавају овај покрет за блокаде који је настао на друштвеним мрежама, а у мањој мери присталице крајње десничарског Националног окупљања, преноси БФМ ТВ.

Неколико синдиката, посебно оних у сектору транспорта и здравства, позвало је на штрајк у среду, а најављене су и друге акције од којих неке подсећају на покрет Жутих прслука, као што су блокаде путева и саботаже камера за снимање брзине и на банкоматима.

Србија Данас/Блиц