"Највећи српски пријатељ" подржао распад Југославије? Откривен тајни документ из 1991: Гадафи стао уз независност Словеније и Хрватске

Новооткривена архивска документа из Аустријског државног архива бацају ново светло на међународне реакције током распада Југославије. Према поверљивој дипломатској депеши из јула 1991. године, либијски лидер Муамер ел Гадафи отворено је подржао независност Словеније и Хрватске, оцењујући да је распад Југославије у складу са европским политичким процесима.

Тајни разговор у шатору усред либијске пустиње

Према извештају аустријског амбасадора у Либији, састанак између Муамера ел Гадафија и тадашњег амбасадора Југославије одржан је у шатору око 25 километара јужно од Бенгазија.

Дипломата је касније аустријском амбасадору препричао детаље необичног сусрета. Испред шатора налазили су се коњи и камиле, што је разговор скренуло на тему чувених липицанера, будући да је амбасадор пореклом био из Словеније, недалеко од Липице.

Међутим, убрзо је уследило питање које је показало колико је Гадафи пажљиво пратио догађаје на Балкану.

"Да ли представљате Југославију или Словенију?"

Након што је сазнао да је југословенски амбасадор Словенац, Гадафи га је директно упитао:

Кога заправо представљате, Југославију или Словенију?

То питање није било без основа. Током лета 1991. године југословенска дипломатија већ је била озбиљно уздрмана политичким поделама које су захватиле федерацију.

Многи дипломати из Словеније, Хрватске и других република формално су и даље представљали Југославију, али су у пракси све више заступали интересе својих матичних република које су се припремале за самосталност.

Гадафи: Подржавам независност Словеније и Хрватске

Према аустријској депеши, Гадафи је током разговора јасно изразио подршку словеначкој и хрватској независности.

Либијски лидер је оценио да Европа иде путем све веће интеграције држава, док би арапски свет требало да се креће у супротном смеру – ка политичком уједињењу.

Постоји више арапских држава, али само једна арапска нација коју повезују заједнички језик, простор и менталитет - наводно је рекао Гадафи.

Његова изјава одражавала је дугогодишњи политички сан о стварању јединствене арапске државе, идеју коју је заступао током већег дела своје владавине.

Аустријанци помно пратили распад Југославије

Документ представља само један од хиљада извештаја које су аустријске дипломате слале у Беч током распада Југославије.

Почетком деведесетих година аустријско Министарство спољних послова наложило је амбасадама широм света да пажљиво прате ставове других држава према југословенској кризи и о свакој новој информацији одмах обавесте централу.

Због тога су у Беч готово свакодневно пристизале дипломатске депеше из Европе, Африке, Азије и Америке које су анализирале однос међународне заједнице према догађајима у Југославији.,

Аустрија међу најгласнијим заговорницима признања Словеније и Хрватске

Посебно занимљив детаљ из документа односи се на тадашњу аустријску политику према Југославији.

Словеначки амбасадор је, према наводима аустријског дипломате, изразио захвалност Бечу због подршке Словенији и Хрватској, наглашавајући значај помоћи коју су пружале аустријске покрајине Корушка и Штајерска.

Аустријски амбасадор је уз дозу ироније приметио да је његов саговорник ту похвалу изнео „вероватно као Словенац, а не као амбасадор Југославије“.

Истовремено, Аустрија је током 1991. године постала један од најактивнијих заговорника међународног признања Словеније и Хрватске, покушавајући да у том правцу подстакне и тада опрезнију Немачку.

Документ који открива расположење света пред рат

На крају разговора словеначки дипломата је рекао да се у Београду воде преговори о будућности службеника југословенског Министарства спољних послова пореклом из Словеније.

Планирао је да у Либији остане још три месеца.

Како данас показују историјски догађаји, ратови који су пратили распад Југославије били су већ на прагу, а многи југословенски дипломати убрзо су прешли у службу нових независних држава насталих на простору бивше федерације.

Документи из Аустријског државног архива данас представљају драгоцено сведочанство о томе како су светски лидери посматрали распад Југославије и какве су процене постојале иза затворених врата у месецима који су претходили једном од најдраматичнијих периода савремене европске историје.