Геополитички положај Ирана у 21. веку: Санкције, нуклеарно питање и улога у актуелном регионалном рату - Све што треба да знате о држави у коју гледа цео свет (ВИДЕО)

Протежући се од Каспијског мора на северу до Оманског залива на југу, ирански крајолик је разнолик као и његова историја, с приступом кључним воденим путевима, укључујући Ормуски мореуз, кроз који "тече" 20 одсто светске нафте.

Иранска историја дуга је миленијумима, што га чини једном од најстаријих и културно најбогатијих нација на свету, континуирано насељеном и утицајном.

Колико Иран има становника?

С популацијом од 92 милиона, Иран је 17. земља на свету по броју становника и површини.

Номинални бруто домаћи производ (БДП) Ирана износи 418 милијарди долара, што га сврстава на 36. место по величини економије. Стопа незапослености износи око 7,2 посто.

Стопа писмености одраслих у земљи износи 89 посто, а писменост младих приближава се 99 посто, иако се те стопе разликују између руралних и урбаних подручја.

Земља је богата нафтом и плином, те је девети највећи произвођач нафте на свету и трећи највећи произвођач природног плина.

Површина Ирана

Смештен у западној Азији, Иран је друга највећа земља на Блиском истоку након Саудијске Арабије и 17. највећа на свету, с површином од отприлике 1,65 милиона квадратних километара.

Иран дели копнене границе са седам земаља, од којих је најдужа с Ираком, а следе Туркменистан, Афганистан, Пакистан, Азербејџан, Турска и Арменија.

Иран покрива отприлике једну шестину копнене површине САД-а. Велики је готово као и америчка савезна држава Аљаска.

Површина му је отприлике једна шестина Европе, отприлике једна петина Аустралије, половина Индије и око 80 пута је већи од Израела.

Војска и оружје

Инвентар иранске војске укључује мешавину домаће произведене и углавном старије стране опреме углавном кинеског, руског, совјетског и америчког порекла (америчка опрема набављена пре Исламске револуције 1979.).

Такође има нешто војне опреме из Северне Кореје, укључујући мале подморнице и балистичке ракете. Последњих година Иран добија нешто новије опреме из Русије.

Иран има одбрамбену индустрију са капацитетом за развој, производњу, подршку и одржавање програма ваздушног, копненог, ракетног и поморског наоружања.

Иранске оружане снаге су подељене између регуларних снага (Артеш) и Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ). Артеш се првенствено фокусира на одбрану иранских граница и територијалних вода од спољних претњи, док ИРГЦ има ширу мисију да брани иранску револуцију од било које стране или домаће претње.

Иран има до 600.000 активних припадника оружаних снага:

• 400.000 редовних снага Исламске Републике Иран (350.000 копнених снага; 18.000 морнарице; 40.000 ваздухопловних/ваздушних снага)
• приближно 150-190.000 припадника ИРГЦ (100-150.000 копнених снага; 20.000 морнарице, 15.000 ваздушно-свемирске снаге, 5.000 специјалаца)
• 15.000 ваздухопловних снага,
• 5-15.000 Кудс снага за неконвенционално ратовање
• процењује се да има 90.000 активних паравојних снага Басиџ ("народна милиција" за очување режима и исламских вредности), који делују у саставу ИРЦГ

Које су етничке групе у Ирану?

Иран је врло разнолика земља, и етнички и културно. Персијци чине отприлике 61 посто становништва, док значајне мањинске групе укључују Азербејџанце (16 одсто), Курде (10 одсто ) и друге, попут Лура (шест одсто), Арапа (два одсто), Балуџа (два одсто) и туркијских група (два одсто).

Иран претежно чине шиитски муслимани, око 90 посто становништва, док сунитски муслимани и друге муслиманске групе чине отприлике девет одсто. Преосталих један одсто укључује отприлике 300.000 Баха, 300.000 хришћана, 35.000 зороастријанаца, 20.000 Јевреја и 10.000 Сабејских Мандејаца, према подацима Групе за права мањина.

У пограничним регијама попут Курдистана, Хузестана и Систан-Балучистана, етничке групе играју кључну улогу у обликовању етничке и верске разноликости земље, као и њене регионалне политике.

Иако је персијски (фарси) службени национални језик, у многим регијама широм земље говори се низ других језика.

Економија Ирана

Ирански БДП по становнику за 2022. био је 4.388 долара, што је повећање од 7,43% у односу на 2021. Са 10% доказаних светских резерви нафте и 15% резерви гаса, Иран се сматра "енергетском суперсилом“.

Иран је 2015. потписао нуклеарни споразум са САД, Великом Британијом, Француском, Немачком, Русијом и Кином - Заједнички свеобухватни план акције (ЈЦПОА). Тим споразумом Иран се обавезао на ограничавање нуклеарног програма у замену за укидање санкција. Међутим, након повлачења тадашњег америчког председника Доналда Трампа из нуклеарног споразума 2018, САД је оснажио економске санкције Ирану и ограничио продају иранске нафте.

Иран се надао да ће постојеће санкције због контроверзног нуклеарног програма бити укинуте у преговорима да се оживи договор са великим силама. Уместо тога, САД и Европска унија наметнули су нове санкције Техерану због подршке Русији у рату против Украјине и због бруталног гушења протеста против естаблишмента код куће.

Ипак, Иран је као Русија, нашао начин да извози нафту у друге земље по јефтинијој цени, као што је Кина. Кина је уштедела милијарде долара купујући нафту по сниженим ценама од санкционисаних произвођача Ирана, Венецуеле и, однедавно, Русије – земаља које снабдевају скоро 30 одсто кинеског увоза сирове нафте.

Од увођења санкција сви грађани суочили су се са вишим ценама робе, укључујући и храну. Укупни трошкови живота су такође изузетно порасли, због чега је многима немогуће да саставе крај с крајем. Просечан Иранац зарађује око 150-300 долара месечно, док просечна особа средње класе зарађује око 400-700 долара месечно, пише у извештају америчког "Центра Вилсон" из 2021.

Због повећања животних трошкова и цена роба, посебно хране, реалне плате Иранаца више не достижу стандард средње класе, гурајући људе у де факто сиромаштво.

Где су главни центри Ирана?

Већина од 92 милиона становника Ирана живи у западној половини земље, где се терен одликује стрмим планинама уз плодне долине и речне базене који прехрањују велики део становништва.

Са 9,6 милиона становника, Техеран је главни град од 1795. године и највећи у земљи. Смештен је испод планина Алборз, а историја му сеже више од шест хиљада година уназад.

Машхад, на североистоку, други је највећи град у Ирану са 3,4 милиона становника и историјом дугом више од 1.200 година. То је важан верски и културни центар и дом светилишта Имама Резе, које привлачи милионе ходочасника из целог свијета.

Исфахан, трећи највећи град, дом је за око 2,3 милиона људи. Град, стар више од 2.500 година, некада је био главни град Сафавидског царства, које је постојало од 1501. до 1722. године.

Иран је са доласком Ајатолаха Хамнеија ограничио права жена и увео тоталну контролу и надзор медија, те су са вешћу о његовој смрти људи подељени на оне који тугују и на оне који славе.

Иранци масовно страдају од удружених напада, а подсећамо да су гађали болнице и школе у којима је живот изгубило више од 100 малишана.

Подсећамо да су САД и Израел напали Иран и убили њиховог верског лидера Ајатолаха.