Гислејн Максвел још увек тражи помиловање од Трампа: Сарадница милијардера Џефрија Епстајна има кључан услов
Дејвид Маркус, адвокат Гислејн Максвел, партнерке осуђеног сексуалног преступника Џефрија Епстајна, изјавио је да његова клијенткиња и даље покушава да добије помиловање од председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа, након објављивања докумената повезаних са Епстајном.
Током дискусје с колегама адвокатима, Маркус је истакао да се поред других случајева у којима је затражено председничко помиловање, томе нада "и у овом случају", пренео је Политико.
Максвелова је почетком фебруара први пут затражила председничко помиловање, наводећи да би у случају да га добије, била спремна да сведочи пред Одбором за надзор Представничког дома америчког Конгреса у вези са објављивањем докумената повезаних с Епстајном, након што је претходно одбила да сведочи на основу уставног права да ћути.
Ако овај Одбор и америчка јавност заиста желе да чују нефилтрирану истину о томе шта се догодило, постоји једноставан пут. Госпођа Максвел је спремна да говори потпуно и искрено ако јој председник Трамп одобри помиловање", наводи се у објави Маркуса на друштвеној мрежи X.
Као разлог за одбрану ћутањем наведено је то што је у току поступак по захтеву за преиспитивање законитости пресуде, у којем се, према тврдњама одбране, указује да је осуђујућа пресуда заснована на "фундаментално неправичном суђењу".
У саопштењу се наводи да су поједини поротници током избора пороте давали нетачне изјаве како би били изабрани, као и да је администрација наводно обећала имунитет, а потом прекршила то обећање, што, према адвокату, потврђују новообјављени документи.
"Само она може да пружи потпун приказ догађаја. Истина је важна, чак и ако се некима не допадне", наводи се у објави Маркуса, уз тврдњу да ни Трамп ни бивши амерички председник Бил Клинтон "нису учествовали ни у каквим незаконитим радњама" и да Максвел може да објасни зашто.
Председавајући Одбора за надзор, републиканац Џејмс Комер, оценио је претходно одлуку Максвел да се позове на право ћутања као "веома разочаравајућу", наводећи да су конгресмани имали бројна питања о кривичним делима и могућим саучесницима.
