Глумица тврди да је без пристанка постала лице прве АИ министарке на свету: Скандал дрма Албанију, покренута тужба - ко контролише дигитални идентитет? (ВИДЕО)
Албанска глумица Анила Биша тврди да је без пристанка постала лице и глас прве АИ министарке на свету, због чега је тужила државу тражећи забрану коришћења свог идентитета и одштету.
Албанска позоришна и филмска глумица Анила Биша постала је лице и глас прве АИ министарке на свету, албанске Dielle, али без сопственог пристанка, пише Ецономист Тимес.
Прошлог септембра албански премијер Еди Рама представио је дигитални аватар под називом Diella, вештачку интелигенцију којој је поверен задатак надзора јавних тендера с циљем сузбијања корупције. Убрзо након представљања, виртуелна министарка одржала је и говор у парламенту, у видео-поруци која је обишла светске медије.
Биша је изјавила да је раније сарађивала са државом, али на потпуно другачијем пројекту. Свој лик и глас дала је за дигиталну асистенткињу на платформи е-Албаниа, која грађанима помаже у сналажењу међу јавним услугама и администрацијом. Према њеним тврдњама, никада није пристала да се тај исти материјал користи за политички пројекат нити за аватар представљен као члан владе.
Биша покренула судски поступак
Након представљања ''АИ министарке'', њен свакодневни живот се променио. Каже да је на улици ословљавају именом аватара, а део јавности је поистовећује са политиком владе, што је довело и до онлајн напада и непријатних ситуација. Због тога је покренула судски поступак против државе, тражећи забрану даљег коришћења њеног идентитета и одштету због злоупотребе личних података.
Албанске власти тврде да нису учиниле ништа незаконито и наводе да је пројекат део шире дигиталне реформе којом се жели смањити политички утицај у поступцима јавних набавки. Премијер Еди Рама раније је изјавио да би вештачка интелигенција требало да помогне да јавни тендери постану ''100 одсто ослобођени корупције''.
Diella је првобитно развијена као дигитални помоћник државних сервиса, али је касније добила симболичну министарску функцију, потез који је влада представила као технолошку иновацију, док су га критичари окарактерисали као политички спектакл.
Правници: Ово је преседан
Случај Аниле Бише отвара питања која све чешће прате развој генеративне вештачке интелигенције: ко контролише дигитални идентитет, где престаје уговорена употреба података и може ли нечији лик постати политичко средство без јасног пристанка.
Правници упозоравају да би ова тужба могла постати један од првих европских преседана везаних за право на глас и визуелни идентитет у ери вештачке интелигенције, области у којој законодавство, како наводе, још увек покушава да сустигне технологију.
