"Хибридни рат" са којим се Европа суочава је поклон за Путина, али и он ризикује: Данска премијерка поручила: "Желе да не верујемо нашим властима"

Није све почело великом буком, већ тихим, подмуклим деловањем, пише CNN.

Како је данска премијерка Мете Фредериксен рекла забринутим Данцима у четвртак увече, након што су дронови изазвали велике поремећаје на неколико аеродрома, Европа би требало да види „насилније и чешће хибридне нападе као нову реалност“. Али није навела Русију као директног кривца – јер можда до сада недостају докази, или приписивање кривице превише снажно храни циљеве Москве – већ као главну претњу Европи.

Недостатак јасноће је један од симптома ових напада. Анонимни кривац не може – неко време – бити именован или заустављен, без обзира на штету или благе непријатности које узрокују. А чекање или неизвесност су још један. Фредериксен је додала још један мотив непознатом нападачу – да „желе да више не верујемо нашим властима“.

Иста прича се одвија широм Европе

Да ли је Русија заиста намеравала да пошаље више од 20 дронова у Пољску? Да ли је 12-минутно кршење естонског ваздушног простора последица лоше обуке руских пилота, како је сугерисао врховни амерички генерал у Европи, Алексус Гринкевич, или проширења московске агресије? Како је хакерски напад који је неколико дана касније приземљио разне летове широм Европе могао бити само неповезана случајност?

Након три дана затварања аеродрома и пријављеног примећивања руског војног брода који је стајао уз њихову обалу са искљученим транспондерима, дански званичници још увек нису сигурни ко стоји иза напада.

Фредериксен је признала ризике и исхитрених погрешних и закаснелих одговора. Данска војна обавештајна служба је у четвртак увече саопштила да не могу да „именују“ кривце, док је шеф полиције унутрашње безбедности, ПЕТ, рекао да је „ризик од руске саботаже у Данској висок“.

Данска је иначе отворена по питању Путинове претње. Дала је Украјини авионе Ф16, помоћи ће им у изградњи дронова и наоружава се ракетама дугог домета као део напора одвраћања.

Западни званичници се свакодневно боре са парадоксом хибридног ратовања – да ли да припишу кривицу или не.

Да ли окривљавање правог кривца – посебно ако је то Русија – заправо појачава тензије и анксиозност коју желе да посеју? Или неистицање растуће претње оставља друштво слепим и неприпремљеним за проблем до тренутка када су потребне тешке одбрамбене акције и избори? Много је лакше, политички и хипотетички, оборити руски авион након вишемесечног јавног окривљавања Москве за затварање аеродрома и хаос.

Месецима се дух саботаже надвијао над Европом

У Уједињеном Краљевству, чврстом поборнику украјинске одбране, млади криминалци које је регрутовала Русија осуђени су за паљење складишта у којем се налазила залиха за Украјину. Пољска је ухапсила младе Украјинце због паљевина које је такође спонзорисала Русија, наводи CNN.

Хаковани су софтвер за пријаву на лет на аеродрому и лондонски вртић – али вероватно од стране криминалних банди, а не московских агената.

Без обзира на то ко је одговоран, ширење овог хаоса и рањивости омогућило је Путину да осећај ширења сукоба донесе пред врата Европе, баш у тренутку када Трампова администрација захтева од Европе да буде одговорнија за сопствену одбрану.

То чини да трошкови хитне и неизбежне подршке Украјини буду опипљивији у европским домовима. То појачава аргументе Путинових помиритеља - који предлажу да му се да оно што жели ако само престане - и оних који кажу да апетит Кремља за агресијом само расте и да јој је потребан одлучан одговор.

А претња привремено ризикује да одврати пажњу европских креатора политике и буџета од тежег и последичнијег задатка украјинске опасности на првој линији фронта.

Чудо је, донекле, да руска летња офанзива није заузела више територије. Али њен напад на украјинске градове је неумољив и расте.

Преоптерећеним европским одбрамбеним буџетима, протекле недеље хибридних превирања додале су два скупа непосредна задатка: већу отпорност инфраструктуре на дронове и хакере, и широку, сталну и скупу ваздушну одбрану од руских дронова и авиона дуж целе њихове источне границе.

Цена одбране од више јефтиних дронова још увек није достигла изузетну ефикасност коју представља ова нова претња. Холандски Ф35 може да испали ракету вредну десетине хиљада евра да би оборио полистиренски дрон типа Шахед вредан 30.000 долара у Пољској. Али ово је неодрживо током дужег периода и оставља незгодан избор између непресретања уљеза јер је прескупо, или трошења милиона месечно на робусну бесконачну одбрану ваздушног простора НАТО-а.

Ризици за Кремљ

Није све ружичасто за Кремљ. Постоји значајан ризик да њихови ангажовани саботери - или шпијуни који се такмиче за наклоност - прекораче границе, истиче CNN.

Постоји ризик да Русија буде окривљена за ствари које није урадила и да пружи покриће правом организованом криминалу како би проширио своје активности. Постоји ризик да непредвидива природа америчког председника Доналда Трампа донесе реакцију која је несразмерна било каквој ескалацији. Он би такође могао да одбије да уопште реагује или да претерано реагује.

Србија Danas/CNN