"Hibridni rat" sa kojim se Evropa suočava je poklon za Putina, ali i on rizikuje: Danska premijerka poručila: "Žele da ne verujemo našim vlastima"
Bez ispaljenog metka, ruski predsednik Vladimir Putin je tokom protekle nedelje uspeo da približi rat u Ukrajini milionima Evropljana koji uglavnom nisu bili dotaknuti sukobom.
Nije sve počelo velikom bukom, već tihim, podmuklim delovanjem, piše CNN.
Kako je danska premijerka Mete Frederiksen rekla zabrinutim Dancima u četvrtak uveče, nakon što su dronovi izazvali velike poremećaje na nekoliko aerodroma, Evropa bi trebalo da vidi „nasilnije i češće hibridne napade kao novu realnost“. Ali nije navela Rusiju kao direktnog krivca – jer možda do sada nedostaju dokazi, ili pripisivanje krivice previše snažno hrani ciljeve Moskve – već kao glavnu pretnju Evropi.
Nedostatak jasnoće je jedan od simptoma ovih napada. Anonimni krivac ne može – neko vreme – biti imenovan ili zaustavljen, bez obzira na štetu ili blage neprijatnosti koje uzrokuju. A čekanje ili neizvesnost su još jedan. Frederiksen je dodala još jedan motiv nepoznatom napadaču – da „žele da više ne verujemo našim vlastima“.
Ista priča se odvija širom Evrope
Da li je Rusija zaista nameravala da pošalje više od 20 dronova u Poljsku? Da li je 12-minutno kršenje estonskog vazdušnog prostora posledica loše obuke ruskih pilota, kako je sugerisao vrhovni američki general u Evropi, Aleksus Grinkevič, ili proširenja moskovske agresije? Kako je hakerski napad koji je nekoliko dana kasnije prizemljio razne letove širom Evrope mogao biti samo nepovezana slučajnost?
Nakon tri dana zatvaranja aerodroma i prijavljenog primećivanja ruskog vojnog broda koji je stajao uz njihovu obalu sa isključenim transponderima, danski zvaničnici još uvek nisu sigurni ko stoji iza napada.
Frederiksen je priznala rizike i ishitrenih pogrešnih i zakasnelih odgovora. Danska vojna obaveštajna služba je u četvrtak uveče saopštila da ne mogu da „imenuju“ krivce, dok je šef policije unutrašnje bezbednosti, PET, rekao da je „rizik od ruske sabotaže u Danskoj visok“.
Danska je inače otvorena po pitanju Putinove pretnje. Dala je Ukrajini avione F16, pomoći će im u izgradnji dronova i naoružava se raketama dugog dometa kao deo napora odvraćanja.
Zapadni zvaničnici se svakodnevno bore sa paradoksom hibridnog ratovanja – da li da pripišu krivicu ili ne.
Da li okrivljavanje pravog krivca – posebno ako je to Rusija – zapravo pojačava tenzije i anksioznost koju žele da poseju? Ili neisticanje rastuće pretnje ostavlja društvo slepim i nepripremljenim za problem do trenutka kada su potrebne teške odbrambene akcije i izbori? Mnogo je lakše, politički i hipotetički, oboriti ruski avion nakon višemesečnog javnog okrivljavanja Moskve za zatvaranje aerodroma i haos.
Mesecima se duh sabotaže nadvijao nad Evropom
U Ujedinjenom Kraljevstvu, čvrstom poborniku ukrajinske odbrane, mladi kriminalci koje je regrutovala Rusija osuđeni su za paljenje skladišta u kojem se nalazila zaliha za Ukrajinu. Poljska je uhapsila mlade Ukrajince zbog paljevina koje je takođe sponzorisala Rusija, navodi CNN.
Hakovani su softver za prijavu na let na aerodromu i londonski vrtić – ali verovatno od strane kriminalnih bandi, a ne moskovskih agenata.
Bez obzira na to ko je odgovoran, širenje ovog haosa i ranjivosti omogućilo je Putinu da osećaj širenja sukoba donese pred vrata Evrope, baš u trenutku kada Trampova administracija zahteva od Evrope da bude odgovornija za sopstvenu odbranu.
To čini da troškovi hitne i neizbežne podrške Ukrajini budu opipljiviji u evropskim domovima. To pojačava argumente Putinovih pomiritelja - koji predlažu da mu se da ono što želi ako samo prestane - i onih koji kažu da apetit Kremlja za agresijom samo raste i da joj je potreban odlučan odgovor.
A pretnja privremeno rizikuje da odvrati pažnju evropskih kreatora politike i budžeta od težeg i posledičnijeg zadatka ukrajinske opasnosti na prvoj liniji fronta.
Čudo je, donekle, da ruska letnja ofanziva nije zauzela više teritorije. Ali njen napad na ukrajinske gradove je neumoljiv i raste.
Preopterećenim evropskim odbrambenim budžetima, protekle nedelje hibridnih previranja dodale su dva skupa neposredna zadatka: veću otpornost infrastrukture na dronove i hakere, i široku, stalnu i skupu vazdušnu odbranu od ruskih dronova i aviona duž cele njihove istočne granice.
Cena odbrane od više jeftinih dronova još uvek nije dostigla izuzetnu efikasnost koju predstavlja ova nova pretnja. Holandski F35 može da ispali raketu vrednu desetine hiljada evra da bi oborio polistirenski dron tipa Šahed vredan 30.000 dolara u Poljskoj. Ali ovo je neodrživo tokom dužeg perioda i ostavlja nezgodan izbor između nepresretanja uljeza jer je preskupo, ili trošenja miliona mesečno na robusnu beskonačnu odbranu vazdušnog prostora NATO-a.
Rizici za Kremlj
Nije sve ružičasto za Kremlj. Postoji značajan rizik da njihovi angažovani saboteri - ili špijuni koji se takmiče za naklonost - prekorače granice, ističe CNN.
Postoji rizik da Rusija bude okrivljena za stvari koje nije uradila i da pruži pokriće pravom organizovanom kriminalu kako bi proširio svoje aktivnosti. Postoji rizik da nepredvidiva priroda američkog predsednika Donalda Trampa donese reakciju koja je nesrazmerna bilo kakvoj eskalaciji. On bi takođe mogao da odbije da uopšte reaguje ili da preterano reaguje.
Srbija Danas/CNN
