Хиљаде дронова и пројектила засуле Емирате, милијардери бесне: Оштро осули по Белој кући, ''Где је нестао тај новац?'' - одговор лежи у једном

Више од хиљаду дронова и 200 пројектила сручило се на Уједињене Арапске Емирате. Док свет мисли да је реч о класичном војном сукобу, угледни аналитичари откривају застрашујућу истину: Иран спроводи сопствену верзију "Операције Самсон".

Мета нису само војне базе, већ сама суштина заливске економије – вештачка интелигенција, луксуз и милијарде долара уложене у Доналда Трампа, које су арапским лидерима донеле рат уместо мира. Заливске монархије су мислиле да могу да купе стабилност. Сада, док крхотине дронова падају по серверима и аеродромима у Дубаију, бесни арапски милијардери јавно прозивају Белу кућу, а геополитичка карта света се ломи и окреће ка – Кини.

Оштро писмо које је затресло Вашингтон

Халаф Ахмад Ал-Хабтур (Кхалаф Ахмад Ал-Хабтоор) није обичан коментатор на мрежама. Он је милијардер из самог врха естаблишмента УАЕ и човек који је веровао да са Доналдом Трампом може да се направи најбољи посао. Ипак, суочен са ракетним ударима, Ал-Хабтур је упутио отворено и брутално писмо председнику САД:

"Да ли си израчунао колатералну штету пре него што си почео да пуцаш? Ставио си земље Залива у срце опасности коју нису бирале. Твоје иницијативе за ''Одбор за мир'' финансирале су заливске државе... Где је нестао тај новац?"

Ова горчина је потпуно оправдана. Иако су УАЕ одбили да уступе своје базе Америци за напад на Иран, Техеран их је означио као главну мету. Према најновијим проценама, на Емирате је испаљено око 200 пројектила и чак 1.072 дрона. Иако је ПВО реаговала, око 20 пројектила и 70 дронова је пробило штит, погодивши аеродром у Дубаију, велике хотеле, главно постројење за десалинизацију воде и – оно што највише брине инвеститоре – два дата центра компаније Амазон Web Сервицес (AWS).

Зашто Иран гађа сервере, а не војску?

Зашто су Емирати под оваквим ударом, док су Катар (где је највећа америчка база) и Бахреин (седиште америчке Пете флоте) претрпели знатно мање напада?

Одговор лежи у иранској стратегији деструкције елитног арапског сна. Техеран примењује тактику сличну израелској "Самсоновој опцији" – спреман је да сруши стубове храма на себе и своје непријатеље. Мета је "модел Дубаија", симбол интеграције Арапа у глобалну финансијску и технолошку елиту.

Удар на вештачку интелигенцију (АИ) је кључан. Заливске земље тренутно спроводе колосалну транзицију са нафте на технологију. Емирати управо лансирају Старгате, пројекат вредан 500 милијарди долара у сарадњи са америчким гигантима као што су ОпенАИ, Nvidia и Орацле. Microsoft има своје мега-планове, а сличне пројекте гурају и Саудијска Арабија и Катар.

Међутим, само три иранска дрона која су пала на AWS дата центре (два у УАЕ, један у Бахреину) била су довољна да убризгају "паралишући отров" у овај технолошки бум. Инвеститори су у паници, јер Иран доказује да може да угаси дигиталну будућност Залива једним притиском на дугме.

Плаћали су Трампа да их штити, сада зову Си Ђинпинга у помоћ

Краљеви Залива су годинама сипали милијарде петродолара у Трампа и његове сараднике, верујући да ће тако контролисати непредвидивог тајкуна у Белој кући.

Катар му је обезбедио авион вредан 400 милиона долара.

Саудијски државни фонд, као и фондови Катара и Абу Дабија, упумпали су стотине милиона и милијарде долара у инвестициони фонд Џареда Кушнера (Јаред Кусхнер), Трамповог зета.

Влада УАЕ је у јануару уложила пола милијарде долара за 49% удела у новој крипто-платформи коју воде Трампови синови и Стив Виткоф (Стеве Witkoff).
Одмах након те уплате, Трамп им је омогућио приступ најнапреднијим Nvidia чиповима. Али уместо технолошког процвата и мира, добили су ратне сирене и дронове. Арапски лидери сада схватају да Трампа не може да контролише ни новац, ни породица, ни пословни партнери.

Суочени са уништењем своје економије, док се спремају за мучне састанке са Кушнером на предстојећем пословном самиту у Мајамију, шеици увелико праве "План Б". Како би обуздали Иран након овог геополитичког земљотреса, извесно је да ће се заливски господари окренути новом глобалном гаранту безбедности – Кини и Си Ђинпингу.

Извор: Србија Данас/Блиц