Говорио пажљиво и дипломатски: Папа Фрања званично није посетио Србију, а ово је био његов став о тзв. Косову

Његов приступ био је обележен духом помирења, мира и дијалога, што је кључно питање у односима Ватикана и Србије. Никада није признао независност Косова, а једну ствар му Хрвати неће опростити.

Папа Фрања умро је 89. години. 

Папа Фрања и однос према Србији

Папа Фрања се више пута састао са српским православним лидерима, укључујући патријарха Иринеја и друге црквене званичнике.

Ови сусрети су били срдачни и имали су за циљ унапређење односа, посебно имајући у виду историјске тензије између цркава. Папа је често истицао важност лечења историјских рана, међусобног поштовања и хришћанског јединства.

Папа Фрања је признао страдање Срба, посебно православних Срба, током Другог светског рата, укључујући прогон од стране усташког режима у НДХ. Пажљиво се бавио овом темом, покушавајући да одржи равнотежу и избегне поновно отварање историјских рана.

Потез који му Хрвати неће опростити

Беатификација кардинала Алојзија Степинца изазвала је буру у Србији због његове улоге током Другог светског рата. Папа Фрања је паузирао процес канонизације и позвао на заједничку католичко-православну комисију која би проучавала Степинчев живот, показујући осетљивост.

Иако није увек помињао Србију по имену, папа Фрања је често говорио о Западном Балкану као о региону коме је потребан мир, лечење и јединство после југословенских ратова. Његове поруке укључивале су подршку помирењу и европским интеграцијама.

Односи Ватикана и Србије

Дипломатски односи Ватикана и Србије остали су стабилни и пуни поштовања током његовог понтификата. Србија често шаље високе представнике у Ватикан за велике верске догађаје, и обрнуто.

Папа Фрања је пажљиво и дипломатски говорио о Косову и Метохији, са циљем да промовише мир, помирење и међурелигијски дијалог без заузимања чврстог става о политичком статусу тзв. Косова.

Никада није признао Косово

Света столица (Ватикан) није формално признала Косово као независну државу, што је у складу са њеном општом политиком опреза у признавању једностраних декларација о независности, посебно тамо где су православно-католички односи осетљиви.

Папа Фрања је наставио ову политику током свог понтификата, нити признајући, нити изричито одбацујући независност Косова, из поштовања према Србији и њеној православној цркви.

Папа Фрања је више пута истицао важност дијалога између заједница на Косову и Метохији - посебно између Срба и Албанаца, муслимана и хришћана.

Папа Фрања је избегавао политичке изјаве и уместо тога приступао КиМ из пасторалног угла и угла људских права, показавши забринутост за расељена лица и мањине на Косову, укључујући Србе, Роме и католичке Албанце, као и подржавајући улогу Цркве у изградњи мира и образовању.

Понтификат папа Фрање обележило је деловање у духу помирења и дијалога, уз пажљиво промишљање и решавање осетљивих питања између католичке и православне заједнице, промовишући мир и сарадњу на Балкану.

Србија Данас/Блиц