Историјска прекретница за Румунију: Вашингтон или Брисел, нема више седења на две столице - трампизам или европеизам, избор који мења судбину државе
Румунија је пред избором између трампизма и европеизма, јер балансирање између САД и ЕУ постаје неодрживо.
Доносиоци одлука у Румунији биће приморани да у блиској будућности изаберу један од два правца: трампизам или европеизам. Очигледно је да у актуелној међународној конјунктури постаје све непродуктивније ''балансирање'' између два центра моћи: Вашингтона и Брисела.
Са идеолошке и опортунистичке тачке гледишта, АУР је већ направио избор у корист трампизма. Остале парламентарне странке у Румунији, које у овом тренутку држе и узде власти, биће приморане да и саме дефинишу своје позиције. Одлука у том смислу могла би да понуди и могућу слику румунске политичке сцене у наредним годинама, као и начин на који ће се коалиције склапати и распадати.
Многи политичари у Румунији, међу којима и председник Никушор Дан, сматрају да је сценарио балансирања између ова два центра моћи исправан и безбедан за земљу. Такозвана ''зона неутралности'' између интереса САД и ЕУ поштедела би државу отворених спорова са администрацијама у Вашингтону и Бриселу. Такво позиционирање делује ''млако'' у овом тренутку, када ескалација спорова између САД и ЕУ још није достигла тачку кулминације, односно раскида.
Нажалост, оно чему су се многи европски лидери надали, да су Трампове изјаве на рачун ''Starog континента'' само пуко махање прстом већ постаје стварна претња. Спор око Гренланда или различите визије у вези са ратом између Украјине и Русије само су видљиви део леденог брега који прети да озбиљно погоди историјски однос САД – Европа.
У мање видљивом делу постоје интензивни и готово непомирљиви спорови око идеолошких и економских питања. Довољна су само два примера да се схвати њихова дубина: финансијски интереси великих америчких технолошких компанија и интервенција МАГА покрета у унутрашње политике држава ЕУ. Тешко је знати ко ће победити у овом рату, како пише либертатеа.
САД представљају највећу војну и економску силу, док је ЕУ велика економска сила, са намером да постане и велика војна сила (барем она која би могла да парира Русији). Румунија економски зависи од ЕУ, а са становишта безбедности од САД. Питање је да ли САД и даље имају интерес да бране Румунију? И колики су трошкови?
У Трамповој визији, ако желиш безбедност мораш да платиш… Ако Румунија пребаци безбедност у надлежност ЕУ, колико је она сигурна? Да ли ЕУ има капацитет да заустави Русију, главну претњу у региону? Доносиоци одлука у Букурешту морају да пронађу одговоре на ова питања и да донесу стратешку одлуку. Морају да одлуче на чијој страни седе за столом. Само тако Румунија може бити узета у обзир и да евентуални споразуми или договори између ЕУ и САД не оставе земљу у ''ничијој земљи''.
