Istorijska prekretnica za Rumuniju: Vašington ili Brisel, nema više sedenja na dve stolice - trampizam ili evropeizam, izbor koji menja sudbinu države

Donosioci odluka u Rumuniji biće primorani da u bliskoj budućnosti izaberu jedan od dva pravca: trampizam ili evropeizam. Očigledno je da u aktuelnoj međunarodnoj konjunkturi postaje sve neproduktivnije ''balansiranje'' između dva centra moći: Vašingtona i Brisela.

Sa ideološke i oportunističke tačke gledišta, AUR je već napravio izbor u korist trampizma. Ostale parlamentarne stranke u Rumuniji, koje u ovom trenutku drže i uzde vlasti, biće primorane da i same definišu svoje pozicije. Odluka u tom smislu mogla bi da ponudi i moguću sliku rumunske političke scene u narednim godinama, kao i način na koji će se koalicije sklapati i raspadati.

Mnogi političari u Rumuniji, među kojima i predsednik Nikušor Dan, smatraju da je scenario balansiranja između ova dva centra moći ispravan i bezbedan za zemlju. Takozvana ''zona neutralnosti'' između interesa SAD i EU poštedela bi državu otvorenih sporova sa administracijama u Vašingtonu i Briselu. Takvo pozicioniranje deluje ''mlako'' u ovom trenutku, kada eskalacija sporova između SAD i EU još nije dostigla tačku kulminacije, odnosno raskida. 

Nažalost, ono čemu su se mnogi evropski lideri nadali, da su Trampove izjave na račun ''Starog kontinenta'' samo puko mahanje prstom već postaje stvarna pretnja. Spor oko Grenlanda ili različite vizije u vezi sa ratom između Ukrajine i Rusije samo su vidljivi deo ledenog brega koji preti da ozbiljno pogodi istorijski odnos SAD – Evropa.

U manje vidljivom delu postoje intenzivni i gotovo nepomirljivi sporovi oko ideoloških i ekonomskih pitanja. Dovoljna su samo dva primera da se shvati njihova dubina: finansijski interesi velikih američkih tehnoloških kompanija i intervencija MAGA pokreta u unutrašnje politike država EU. Teško je znati ko će pobediti u ovom ratu, kako piše libertatea.

SAD predstavljaju najveću vojnu i ekonomsku silu, dok je EU velika ekonomska sila, sa namerom da postane i velika vojna sila (barem ona koja bi mogla da parira Rusiji). Rumunija ekonomski zavisi od EU, a sa stanovišta bezbednosti od SAD. Pitanje je da li SAD i dalje imaju interes da brane Rumuniju? I koliki su troškovi?

U Trampovoj viziji, ako želiš bezbednost moraš da platiš… Ako Rumunija prebaci bezbednost u nadležnost EU, koliko je ona sigurna? Da li EU ima kapacitet da zaustavi Rusiju, glavnu pretnju u regionu? Donosioci odluka u Bukureštu moraju da pronađu odgovore na ova pitanja i da donesu stratešku odluku. Moraju da odluče na čijoj strani sede za stolom. Samo tako Rumunija može biti uzeta u obzir i da eventualni sporazumi ili dogovori između EU i SAD ne ostave zemlju u ''ničijoj zemlji''.