Историјски повратак после 50 година: Људи јуре ка Месецу 40.000 км на сат, у плану обилазак његове далеке стране - ево шта нас чека у НАСА мисији која мења свет

НАСА се припрема да по први пут после више од 50 година пошаље људе у близину Месеца.

Мисија Артемис ИИ, чије је лансирање заказано за 6. фебруар ове године, одвешће четворо астронаута на смело путовање око Месеца, након чега ће се вратити у Земљину атмосферу рекордном брзином од око 40.000 км/х.

Иако мисија неће укључивати слетање на Месец, она представља кључни корак у плану Сједињених Америчких Држава да успоставе дугорочно људско присуство изван ниске Земљине орбите.

Шта је Артемис ИИ?

Артемис II је друга мисија НАСА-иног програма Артемис, покренутог 2017. године с циљем повратка људи на Месец и евентуалног слања астронаута на Марс. Мисија ће обезбедити важне податке који ће се користити у будућим лунарним мисијама. Она следи након Артемиса И, беспилотног тест лета који је успешно обишао Месец крајем 2022. године.

У оквиру мисије Артемис ИИ, астронаути ће летети у НАСА-иној новој свемирској летелици Орион, лансираној помоћу ракете Space Launch System (СЛС).

Ово ће бити први пут да људи полете на оба ова система, као и први пут да се нека посада приближи Месецу још од мисије Аполо 17 из 1972. године.

Зашто мисија неће слетети на Месец?

За разлику од каснијих Артемис мисија, Артемис II није осмишљена за спуштање астронаута на површину Месеца. Уместо тога, посада ће орбитирати око Месеца, обићи његову далеку страну и потом се вратити на Земљу.

Мисија је замишљена као потпуни тест свих система који ће се касније користити за слетање од ракете и летелице до система за одржавање живота. НАСА користи Артемис II како би доказала да су њени системи безбедни и поуздани за слање људи у дубоки свемир.

Ова мисија подсећа на Аполо 8 из 1968. године, који је први пут одвео астронауте око Месеца без слетања.

Какав је значај ове мисије?

Иако на први поглед може деловати скромније од слетања на Месец, Артемис II има велики политички и стратешки значај. Слање људи изван ниске Земљине орбите захтева дугорочно финансирање, поуздану технологију и континуирану политичку подршку.

За разлику од роботских мисија, летови с посадом јасно показују озбиљност намера, што међународним партнерима и приватним компанијама даје поверење да ускладе своје планове са НАСА-иним роковима.

- Ово је огроман прекретница за НАСА-у и програм Артемис, јер ће људи први пут видети далеку страну Месеца, што је кључни корак ка повратку људских стопа на лунарну површину - рекао је Џон Пернет-Фишер, истраживач са Универзитета у Манчестеру.

Шта ће астронаути радити током мисије?

Недуго након лансирања, посада ће започети тестирање основних Орионових система за одржавање живота, укључујући снабдевање ваздухом и водом, као и безбедносну опрему.

По први пут астронаути ће тестирати и тоалетни систем за дубоки свемир, што представља значајан напредак у односу на Аполо мисије, када су коришћене тзв. ''цеви за олакшавање''.

- СЛС и Орион представљају следећу генерацију ракетне технологије . рекао је Пернет-Фишер. - Као што смо некада имали Сатурн В и Аполо, ово су њихови савремени наследници.-

Додао је да би, ако НАСА настави овим путем, у будућности могле уследити мисије ка Марсу и још удаљенијим деловима свемира, па чак и ка Јупитеру.

Очекује се да ће мисија трајати око 10 дана, од лансирања до повратка и слетања у океан.

Шта следи после Артемиса ИИ?

Ако мисија буде успешна, отвориће пут за Артемис III и наредне мисије чији је циљ изградња трајног људског присуства на Месецу и у његовој орбити, укључујући свемирску станицу Лунар Gateway.