Историјски тренутак за Швајцарску: Грађани одлучују да ли ће неутралност бити строго уписана у Устав - одлука мења однос према Русији и НАТО

Грађани Швајцарске данас излазе на референдум на којем одлучују о иницијативи за строже уставно дефинисање традиционалне неутралности те земље. Предлог би, уколико буде усвојен, значајно ограничио могућност Берна да уводи санкције које нису одобрене у Уједињеним нацијама, као и војну сарадњу са савезима попут НАТО.

Швајцарска је међународно призната као стално неутрална држава од 1815. године, након Наполеонових ратова. Међутим, начин на који власт у Берну примењује политику неутралности није у потпуности прецизиран у Уставу, због чега се о њеном обиму годинама воде политичке расправе.

Референдум је покренут уз подршку Швајцарске народне партије (СВП), која сматра да је традиционална неутралност земље нарушена одлуком Берна да уведе санкције Русији након почетка рата у Украјини.

Кампања СВП-а одвијала се под слоганом "Без рата, за неутралност", уз поруку да Швајцарска треба да се врати строжем тумачењу свог неутралног статуса.

Шта би се променило?

Иницијатива предвиђа да се у Устав унесу прецизнија ограничења у погледу војних савеза и санкција.

Према предлогу, Швајцарска не би могла да се придружи војном или одбрамбеном савезу, нити да са њим сарађује, осим у случају да сама буде нападнута или да се суочи са непосредном претњом.

Предлог би такође ограничио могућност придруживања санкцијама које нису одобриле Уједињене нације.

То би у пракси значило да би Берну било знатно теже да самостално уводи економске санкције против Русије, осим уколико би такве мере биле одобрене у Савету безбедности УН, где Русија као стална чланица има право вета.

Истовремено, војна сарадња са НАТО-ом била би ограничена, осим у ситуацијама које су предвиђене самим предлогом.

Влада и већина странака против иницијативе

Поред СВП-а, већина швајцарских политичких странака и савезна влада противе се иницијативи.

Швајцарски министар спољних послова Ињацио Касис упозорио је да би строже уставно дефинисање неутралности могло да ограничи могућности земље у области безбедносне политике и војне сарадње.

Међу питањима која се посебно издвајају јесте могућност заједничке обуке са НАТО чланицама, коју би нови уставни оквир могао да ограничи.

Заговорници иницијативе, с друге стране, сматрају да би прецизнија дефиниција неутралности заштитила традиционални положај Швајцарске и спречила даље приближавање војним савезима и блоковима.

Шта кажу анкете?

Према једном од најновијих истраживања јавног мњења наведеном уочи референдума, 68 одсто испитаника противило се предлогу за строжу неутралност, док га је подржавало 31 одсто.

Истраживања јавног мњења, међутим, представљају став испитаника у тренутку када су спроведена и не представљају резултат самог референдума.

Питање санкција Русији једно је од кључних у читавој дебати. Швајцарска је након почетка рата у Украјини увела санкције Москви, чиме је њена политика неутралности постала предмет интензивније унутрашње расправе.

Уколико иницијатива буде усвојена, будуће владе имале би знатно мање простора да се придружују санкцијама које нису усвојене у оквиру Уједињених нација, као и да развијају поједине облике војне сарадње са НАТО-ом.

Данашње гласање тако представља одлуку о томе колико строго Швајцарска жели да у будућности дефинише своју неутралност и колико простора жели да остави властима за самостално вођење спољне и безбедносне политике.

Србија Данас