УГРОЖЕНО 25% СВЕТСКОГ СТАНОВНИШТВА: Глобална опасност од слегања земљишта
Геолошка студија идентификује урбану рањивост.
Слегање земљишта представља геолошку опасност узроковану постепеним или наглим слегањем тла услед уклањања подземних материјала. Овај феномен може бити изазван природним факторима попут земљотреса, вулканске активности или збијања седимената, али и антропогеним факторима као што су рударење или експлоатација воде.
СНАЖАН ЗЕМЉОТРЕС УЗНЕМИРИО ЦЕЛУ ДРЖАВУ! Епицентар на дубини од 87 километара, ЈАЧИНА 6,1 СТЕПЕН! (ФОТО)
10 ГОДИНА ОД НЕСТАНКА ЧУВЕНОГ МАЛЕЗИЈСКОГ ЛЕТА МХ370: Највећа мистерија у авијацији
СРЦЕПАРАЈУЋЕ! Дете одвело полицију ДО СВОЈЕ УБИЈЕНЕ МАЈКЕ!
Истраживање геофизичара показује да је око 25% светског становништва, односно две милијарде људи, угрожено због слегања земљишта, посебно у урбаним зонама. Студија објављена у Geophysical Research Letters истиче значајну повезаност између извлачења подземних вода и слегања земљишта. Наглашава се потреба за фокусирањем на управљање водом у урбаним подручјима како би се смањила ова опасност.
Према речима истраживача са Рударске школе Колорада, Цимура Давидзенке и др. Пеџмана Тахмасебија, слегање земљишта представља деструктиван феномен који оштећује инфраструктуру, резервоаре воде и угрожава људске животе.
Користећи постојеће податке и сензоре, истраживачи су обучили вештачку интелигенцију да предвиђа слегање земљишта на глобалном нивоу, резултирајући првим глобалним мапама слегања земљишта. Више од 6,3 милиона квадратних километара Земље, односно пет одсто копна, подложно је значајним нивоима слегања тла.
Од тога, 231.000 квадратних километара налази се у густо насељеним урбаним подручјима, у којима живи око две милијарде људи. Највећа претња од слегања земљишта налази се у Јужној Азији, где је слегање веће од 50 милиметара годишње, што угрожава живот око 20 милиона људи. Остале земље с високим нивоом слегања укључују Филипине, Иран, Костарику, Индонезију и Узбекистан. Цимур и др. Тахмасеби истичу потребу за смањењем експлоатације подземних вода и промоцију ефикасније употребе воде, као и инвестирање у технологије за рециклирање воде како би се смањила зависност од подземних извора.
(Србија Данас/Телеграф Наука)