"Из сенке вуче конце" Он постаје кључна личност у Ирану, стручњаци истичу: То је најгори сценарио за Трампа
Док амерички председник Доналд Трамп тврди да постоје знаци нереда у иранском ратном руководству, један кључни играч изгледа да гомила значајан утицај који би могао да обликује позицију Исламске Републике и на бојном пољу и за преговарачким столом.
Ово вероватно није особа коју би Бела кућа желела да види на челу. Иако је ајатолах Моџтаба Хамнеи преузео власт након атентата на свог оца, а председник парламента Мохамед Бакер Галибаф преузео централну улогу у преговорима, успон бригадног генерала Ахмада Вахидија могао би се показати као најзначајнија од свих промена у сложеној динамици моћи Ирана, пише Newsweek.
Вахиди је именован за команданта Корпуса исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) након атентата на свог претходника, Мохамеда Пакпура, у почетној фази америчко-израелског рата против Ирана пре два месеца.
То је позиција која га чини главном метом, с обзиром на то да је Пакпур преузео ту улогу тек након што је Израел убио бившег шефа ИРГЦ-а Хосеина Саламија током дванаестодневног рата прошлог јуна.
Али Вахидијеве квалификације су јединствене. Поред тога што је раније служио као заменик команданта ИРГЦ-а, министар унутрашњих послова у влади бившег председника Ебрахима Раисија и министар одбране под бившим председником Махмудом Ахмадинеџадом, Вахиди је био и оснивач елитних Кудс снага, којима је касније руководио генерал-мајор Касем Сулејмани до своје смрти у америчком нападу 2020. године који је наредио Трамп.
Данас, док се Исламска Република суочава са својим најозбиљнијим тестом од иранско-ирачког рата 1980-их, током којег су створене ИРГЦ и Кудс снаге, „Ахмад Вахиди је тај који вуче конце“, рекао је за "Newsweek" Камран Бокари, стратешки аналитичар и виши сарадник у Савету за блискоисточну политику који је опширно писао о унутрашњој еволуцији иранског руководства.
Сулејмани је често називан „командантом из сенке“ током свог 21-годишњег мандата као шеф Кудс снага. Надимак је зарадио због своје опсежне каријере у спровођењу тајних операција у иностранству, од помагања милицијама у нападима на америчке трупе у Ираку и подршке Хезболаху против Израела до борбе против побуњеника и џихадиста, укључујући Исламску државу (ИСИЛ), у Ираку и Сирији.
Ипак, Сулејмани је на крају постао својеврсна славна личност, а његова јавна видљивост показала се кобном када је Трамп предузео невиђени корак наређујући његово убиство током посете Ираку у јануару 2020. године.
Вахиди је такође добро познат на Западу - био је предмет Интерполове црвене потернице 2007. године и био је предмет америчких санкција 2010. године због наводне улоге у смртоносном бомбашком нападу на јеврејски центар у Аргентини 1994. године. Вахиди је од тада предмет даљих санкција САД и Европске уније, иако то није успорило његову каријеру у Ирану.
Упркос својој јавној функцији, Вахиди остаје енигма. Његова способност да се уздигне унутар формалних структура моћи, створи везе засноване на технократском, а не на личном вођству, и одржи низак међународни профил показала се посебно импресивном.
Аника Ганзевелд, портфолио менаџерка за Блиски исток у Пројекту критичних претњи Америчког института за предузетништво, тврди да је одсуство новог врховног вође Ирана, чија је јавна улога од именовања прошлог месеца била ограничена на писане изјаве, само помогло Вахидију да учврсти власт.
- Одсуство врховног вође који би посредовао између фракција режима и деловао као крајњи ауторитет за доношење одлука вероватно је допринело Вахидијевом успону унутар режима, рекла је Ганзевелд за "Newsweek".
Чак и ако је Трамп често тврдио да је у Ирану постигнута „промена режима“, он је на почетку сукоба признао ризик од стварања новог руководства које би наставило да буде у супротности са америчким интересима.
- Претпостављам да би најгори могући сценарио био да ми то урадимо, а онда неко подједнако лош као онај пре нас преузме власт, зар не? То би се могло десити. Не желимо да се то деси. То би вероватно било најгоре, рекао је Трамп прошлог месеца, само неколико дана након почетка рата.
Та стварност се можда остварује, посебно зато што је Вахиди изгледа почео да окупља свој „унушњи круг“, који укључује секретара Врховног савета за националну безбедност Мохамеда Бакера Золгада, наводи Ганзевелд.
Золгадр је прошлог месеца преузео утицајну позицију након израелског убиства његовог претходника, Алија Лариџанија, за кога се веровало да је био други у команди.
- Вахиди и лидери ИРГЦ-а блиски њему изгледа да су маргинализовали прагматичније званичнике, попут шефа иранске преговарачке делегације, председника парламента Мохамеда Бакера Галибафа и министра спољних послова Абаса Арагчија, који су показали већу отвореност за компромис са САД, рекао је Ганзевелд. „Вахиди, насупрот томе, није показао спремност да попусти по кључним захтевима САД у вези са иранским нуклеарним програмом и Ормуским мореузом.“
Ипак, Вахиди није сам у борби за власт. Али Алфонех, виши сарадник Института за арапске државе Залива, описао је „колективно вођство петорице“ у којем „главна линија раздвајања иде између изабраних званичника – председника Масуда Пезешкијана и председника парламента Мохамеда Бакера Галибафа – и неизабраних актера: шефа правосуђа Голама-Хосеина Мохсенија-Еџеија, представника ИРГЦ-а, било бившег команданта Мохсена Резаија или садашњег команданта Вахидија, и неидентификованог представника редовне војске“.
