"Iz senke vuče konce" On postaje ključna ličnost u Iranu, stručnjaci ističu: To je najgori scenario za Trampa
Dok američki predsednik Donald Tramp tvrdi da postoje znaci nereda u iranskom ratnom rukovodstvu, jedan ključni igrač izgleda da gomila značajan uticaj koji bi mogao da oblikuje poziciju Islamske Republike i na bojnom polju i za pregovaračkim stolom.
Ovo verovatno nije osoba koju bi Bela kuća želela da vidi na čelu. Iako je ajatolah Modžtaba Hamnei preuzeo vlast nakon atentata na svog oca, a predsednik parlamenta Mohamed Baker Galibaf preuzeo centralnu ulogu u pregovorima, uspon brigadnog generala Ahmada Vahidija mogao bi se pokazati kao najznačajnija od svih promena u složenoj dinamici moći Irana, piše Newsweek.
Vahidi je imenovan za komandanta Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) nakon atentata na svog prethodnika, Mohameda Pakpura, u početnoj fazi američko-izraelskog rata protiv Irana pre dva meseca.
To je pozicija koja ga čini glavnom metom, s obzirom na to da je Pakpur preuzeo tu ulogu tek nakon što je Izrael ubio bivšeg šefa IRGC-a Hoseina Salamija tokom dvanaestodnevnog rata prošlog juna.
Ali Vahidijeve kvalifikacije su jedinstvene. Pored toga što je ranije služio kao zamenik komandanta IRGC-a, ministar unutrašnjih poslova u vladi bivšeg predsednika Ebrahima Raisija i ministar odbrane pod bivšim predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom, Vahidi je bio i osnivač elitnih Kuds snaga, kojima je kasnije rukovodio general-major Kasem Sulejmani do svoje smrti u američkom napadu 2020. godine koji je naredio Tramp.
Danas, dok se Islamska Republika suočava sa svojim najozbiljnijim testom od iransko-iračkog rata 1980-ih, tokom kojeg su stvorene IRGC i Kuds snage, „Ahmad Vahidi je taj koji vuče konce“, rekao je za "Newsweek" Kamran Bokari, strateški analitičar i viši saradnik u Savetu za bliskoistočnu politiku koji je opširno pisao o unutrašnjoj evoluciji iranskog rukovodstva.
Sulejmani je često nazivan „komandantom iz senke“ tokom svog 21-godišnjeg mandata kao šef Kuds snaga. Nadimak je zaradio zbog svoje opsežne karijere u sprovođenju tajnih operacija u inostranstvu, od pomaganja milicijama u napadima na američke trupe u Iraku i podrške Hezbolahu protiv Izraela do borbe protiv pobunjenika i džihadista, uključujući Islamsku državu (ISIL), u Iraku i Siriji.
Ipak, Sulejmani je na kraju postao svojevrsna slavna ličnost, a njegova javna vidljivost pokazala se kobnom kada je Tramp preduzeo neviđeni korak naređujući njegovo ubistvo tokom posete Iraku u januaru 2020. godine.
Vahidi je takođe dobro poznat na Zapadu - bio je predmet Interpolove crvene poternice 2007. godine i bio je predmet američkih sankcija 2010. godine zbog navodne uloge u smrtonosnom bombaškom napadu na jevrejski centar u Argentini 1994. godine. Vahidi je od tada predmet daljih sankcija SAD i Evropske unije, iako to nije usporilo njegovu karijeru u Iranu.
Uprkos svojoj javnoj funkciji, Vahidi ostaje enigma. Njegova sposobnost da se uzdigne unutar formalnih struktura moći, stvori veze zasnovane na tehnokratskom, a ne na ličnom vođstvu, i održi nizak međunarodni profil pokazala se posebno impresivnom.
Anika Ganzeveld, portfolio menadžerka za Bliski istok u Projektu kritičnih pretnji Američkog instituta za preduzetništvo, tvrdi da je odsustvo novog vrhovnog vođe Irana, čija je javna uloga od imenovanja prošlog meseca bila ograničena na pisane izjave, samo pomoglo Vahidiju da učvrsti vlast.
- Odsustvo vrhovnog vođe koji bi posredovao između frakcija režima i delovao kao krajnji autoritet za donošenje odluka verovatno je doprinelo Vahidijevom usponu unutar režima, rekla je Ganzeveld za "Newsweek".
Čak i ako je Tramp često tvrdio da je u Iranu postignuta „promena režima“, on je na početku sukoba priznao rizik od stvaranja novog rukovodstva koje bi nastavilo da bude u suprotnosti sa američkim interesima.
- Pretpostavljam da bi najgori mogući scenario bio da mi to uradimo, a onda neko podjednako loš kao onaj pre nas preuzme vlast, zar ne? To bi se moglo desiti. Ne želimo da se to desi. To bi verovatno bilo najgore, rekao je Tramp prošlog meseca, samo nekoliko dana nakon početka rata.
Ta stvarnost se možda ostvaruje, posebno zato što je Vahidi izgleda počeo da okuplja svoj „unušnji krug“, koji uključuje sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Mohameda Bakera Zolgada, navodi Ganzeveld.
Zolgadr je prošlog meseca preuzeo uticajnu poziciju nakon izraelskog ubistva njegovog prethodnika, Alija Laridžanija, za koga se verovalo da je bio drugi u komandi.
- Vahidi i lideri IRGC-a bliski njemu izgleda da su marginalizovali pragmatičnije zvaničnike, poput šefa iranske pregovaračke delegacije, predsednika parlamenta Mohameda Bakera Galibafa i ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija, koji su pokazali veću otvorenost za kompromis sa SAD, rekao je Ganzeveld. „Vahidi, nasuprot tome, nije pokazao spremnost da popusti po ključnim zahtevima SAD u vezi sa iranskim nuklearnim programom i Ormuskim moreuzom.“
Ipak, Vahidi nije sam u borbi za vlast. Ali Alfoneh, viši saradnik Instituta za arapske države Zaliva, opisao je „kolektivno vođstvo petorice“ u kojem „glavna linija razdvajanja ide između izabranih zvaničnika – predsednika Masuda Pezeškijana i predsednika parlamenta Mohameda Bakera Galibafa – i neizabranih aktera: šefa pravosuđa Golama-Hoseina Mohsenija-Edžeija, predstavnika IRGC-a, bilo bivšeg komandanta Mohsena Rezaija ili sadašnjeg komandanta Vahidija, i neidentifikovanog predstavnika redovne vojske“.
