Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ИЗРАЕЛ ПЛАНИРАО МАСОВНУ ОФАНЗИВУ НА ИРАН? Запад "осујетио" идеју Тел Авива због једног разлога

24.04.2024. 07:26
Пише:
Србија Данас/Телеграф
Iran
Иран / Извор: Shutterstock

Притисак на Израел су вршили и други савезници, а највише због тога што је ранији напад Ирана на Израел био успешно одвраћен, тј. уништена је велика већина иранских пројектила и дронова

Израелски удар на Иран извршен прошлог петка првобитно је требало да буде много већег обима, али су израелски лидери одлучили да попусте под притиском савезника. Како преноси "The New York Тимес", позивајући се на три анонимна извора блиска властима у Тел Авиву, Израел је одустао од планова да изврши много ефикацнији контраудар на Иран после дипломатског притиска из Сједињених Држава, свог највећег савезника.

Притисак на Израел су вршили и други савезници, а највише због тога што је ранији напад Ирана на Израел био успешно одвраћен, тј. уништена је велика већина иранских пројектила и дронова.

Израелски лидери су првобитно разматрали бомбардовање неколико војних мета широм Ирана прошле недеље, укључујући и циљеве у близини престонице Техерана, као одмазду за иранске ударе на Израел који су извршени 13. априла.

Напад тог обима Ирану би било много теже да спречи, што би повећало шансе за снажан ирански контранапад који би могао да доведе Блиски исток на ивицу великог регионалног сукоба. На крају - након што је председник САД Џозеф Бајден, заједно са британским и немачким министрима спољних послова, позвао израелског премијера Бењамина Нетањахуа да спречи шири рат - Израел се определио за ограниченији удар у петак, чиме је избегнуто наношење значајније штете умањујући вероватноћу ескалације, барем за сада.

Ипак, по мишљењу израелских званичника, напад је показао Ирану ширину и софистицираност израелског војног арсенала. Уместо да пошаље борбене авионе у ирански ваздушни простор, Израел је у петак испалио мали број пројектила из авиона позиционираних неколико стотина миља западно од њега, кажу израелски званичници и два висока западна званичника обавештена о нападу.

Израел је такође послао мале дронове за нападе, познате као квадрокоптери, да збуне иранску противваздушну одбрану. Војни објекти у Ирану су нападнути таквим дроновима неколико пута последњих година, а Иран је у неколико наврата рекао да не зна коме припадају дронови - тврдња која се тумачи као неспремност Ирана да одговори на такве ударе.

Једна ракета је у петак погодила батерију ПВО у стратешки важном делу централног Ирана, док је друга експлодирала у ваздуху. Један израелски званичник је рекао да је израелско ваздухопловство намерно уништило другу ракету када је постало јасно да је прва стигла до циља, како би избегла наношење превелике штете.

Један западни званичник рекао је да је могуће да је пројектил једноставно покварио. Званичници су рекли да је намера Израела била да омогући Ирану да не мора да орговори услед мале причињене штете, истовремено сигнализирајући да је Израел развио способност да нападне Техеран без уласка у његов ваздушни простор.

Израел се такође надао да ће показати да би могао да погоди те батерије у делу централног Ирана у којем се налази неколико великих нуклеарних објеката, укључујући и локацију за обогаћивање уранијума у ​​Натанзу, наговештавајући да би могао да стигне и до тих објеката да је покушао. Израелска војска је одбила да коментарише ове наводе.

Пут ка директним међусобним ударима Ирана и Израела започео је 1. априла, када је Израел ракетирао комплекс иранске амбасаде у Дамаску, у Сирији, убивши седам иранских званичника, укључујући три висока војна лидера.

Иран није узвратио након неколико сличних напада у прошлости, што је навело израелске званичнике, кажу, да поверују да би могли да наставе са таквим нападима без значајног одговора Ирана. Овај пут је било другачије. У року од недељу дана Иран је приватним каналима да сигнализира суседима и страним дипломатама да је његово стрпљење достигло границу и да ће одговорити великим ударом на Израел.

Био је то први у историји удар на Израел са иранске територије. Током недеље 8. априла, Израел је почео да припрема два велика војна одговора. Први је била одбрамбена операција за блокирање очекиваног иранског напада, у координацији са Централном командом САД - њеним главним командантом, генералом Мајклом Е. Курилом, који је посетио Израел те недеље, као и да војним званичницима из Француске, Британије и Јордана.

Друга је била огромна офанзивна операција која је требало да се изведе ако се ирански удар материјализује. Израелски обавештајци су у почетку веровали да Иран планира да нападне са "ројем" великих дронова и до десет балистичких пројектила. Како је недеља одмицала, та процена је порасла на 60 пројектила, што је појачало жељу Израела за снажним контранападом. Израелска војска и политички лидери почели су да расправљају о противудару који би могао да почне чим Иран испали беспилотне летелице - чак и пре него што је било познато колику штету, ако је уопште и вуде, они изазову.

План су израелском ратном кабинету представили начелник војног штаба, генерал-потпуковник Херци Халеви и његов начелник Ратног ваздухопловства Томер Бар, рано у петак, 12. априла - два дана пре иранског напада. Али планови Израела су се променили након напада Ирана. Напад је био чак и већи него што се очекивало: са више од 100 балистичких пројектила, 170 дронова и око 30 крстарећих пројектила, био је то један од највећих баража ове врсте у војној историји. Али одбрана Израела, која је била координирана са пилотима из Сједињених Држава, Британије, Француске и Јордана, оборила је већину пројектила и беспилотних летелица, а штета је била само ограничена на терену, смањујући потребу за брзим одговором.

Lansirana raketa
Лансирана ракета / Извор: X/Printscreen

Прекретница је био ранојутарњи телефонски разговор између премијера Нетањахуа и председника Бајдена, током којег је шеф Беле куће охрабрио израелског лидера да третира успешну одбрану као победу која не захтева даљи одговор. Премијер Нетањаху је закључио разговор сагласивши се да није потребна моментална одмазда. Сутрадан је израелска влада почела да сигнализира страним савезницима да још увек планира да одговори, али само на ограничен начин који је био далеко од онога што је раније планирао.

Уместо широког контранапада због којег би ирански лидери могли да поверују да немају другог избора осим да одговоре на исти начин, они су се договорили план за који су се надали да ће указати поенту иранским званичницима и то без њиховог јавног понижавања. Страни званичници су наставили, безуспешно, да охрабрују Израел да уопште не одговара.

Израел је коначно извео напад у петак рано ујутру, ирански званичници су се фокусирали на мале беспилотне летелице, а не на ракете и одбацили њихов значај. Званичници у Техерану су такође углавном избегавали директно да окриве Израел за напад. То је, заједно са одлуком Израела да не преузме одговорност за то, помогло да се смањи ризик од ескалације.

Србија Данас/Телеграф