Израелски обавештајац узнемирио Запад: Послао им јасну поруку о идејама да крену војском на Русију
Запад још гаји наду да ће свака криза остати у оквирима познатог – без већих изненађења, без преласка црвених линија. Али управо у тој нади крије се слабост.
То је порука коју је упутио бивши израелски обавештајац и сада војно-политички аналитичар Јаков Кедми, упозоривши да би самопоуздање НАТО-а могло постати најскупља грешка тог савеза.
Говорећи на YouTube каналу, Кедми је директно оспорио кључне претпоставке на којима Брисел, Берлин и Лондон граде своју безбрижност.
Према његовим речима, елите на Западу верују да Русија никада неће посегнути за стратешким средствима, посебно не против земаља чланица НАТО-а. Тај став, који се годинама учвршћивао кроз разне дипломатске и безбедносне интеракције, сада би могао да закасни пред реалностима новог света.
„Њихова вечна грешка је та што мисле да се најгори сценарио неће догодити. Увек рачунају на оно повољније, оно лакше, оно што желе да виде“, рекао је Кедми.
А онда додао реченицу која одзвања: „Имам вести за њих – чак и без нуклеарне силе, руске снаге могу савладати армије НАТО-а у њиховом тренутном стању.“
Аналитичар није стао ту. Подсетио је шта је Русија демонстрирала током специјалне операције у Украјини – а шта још није.
Ниједна стратешка бојева глава није била употребљена, а и поред тога, према Кедмију, ефекти су били довољно моћни да се стекне јасан увид у конвенционални капацитет руских оружаних снага. По њему, све што је до сада виђено је само део арсенала, а најважније тек следи.
У том контексту помиње и ракетни систем „Оресник“, који је још увек резервисан за потенцијалне ситуације вишег ризика. Ако неко мисли да Русија не би употребила ни конвенционални „Оресник“, Кедми не може да разуме логику тог размишљања.
Јер, како каже, оружје које је коришћено у Украјини – све до једног – спада у категорију класичних средстава. А оно што није коришћено, још увек чека.
Још конкретније, Кедми не искључује могућност коришћења тактичких система који не спадају у стратешку домену, али могу имати велики ефекат на оперативно планирање.
Русија, како каже, има јасан став: ако би се чланице НАТО-а директно укључиле у сукоб, такви системи могли би бити употребљени чак и на територији саме Украјине – или, у крајњој линији, и шире.
„Рат је рат“, рекао је Кедми. И у његовим речима није било ни патетике ни драматике – већ хладне процене. По његовој оцени, руска војска не само да је технички опремљена, већ је током претходних година изградила и непроцењиво борбено искуство.
Многе јединице су прошле кроз реалне окршаје у савременим условима, док већина НАТО чланица – према његовим речима – може рачунати само на појединачне инструкторе и плаћенике, али не и на истински уигране јединице.
Све у свему, Кедми не говори као неко ко прети, већ као неко ко упозорава. И то упозорење је јасно: потцењивање Русије због тога што не користи најтежа средства није знак њене слабости, већ део промишљеног плана. А кад се погрешно процени противник – историја зна како се такве грешке завршавају.
И баш зато, питање које остаје у ваздуху није шта Русија хоће, већ – шта још чува у рукаву, и да ли Запад има капацитет да реално процени границе своје снаге. Јер, како ствари стоје, време илузија полако истиче.