ДА ЛИ ЈЕ ПУЧ ПУТИНОВА ИГРА КОЈА ЈЕ ОТИШЛА ПРЕДАЛЕКО? Нова теорија о побуни у Русији даје другачији контекст поступцима Пригожина
Какав је то пуч у ком диктатор ког је требало свргнути или смакнути допушта организатору пуча да се пресели у Белорусију?
Теорије око пуча Вагнер групе постају све чудније, наводе медији, и додају да је све то можда била само игра која је отишла предалеко.
"ЈЕСАМ ЛИ ВАМ РЕКЛА, БИЛО ЈЕ ОЧИГЛЕДНО?!" Она је знала шта спрема Пригожин, разговарала са њим 40 минута (ВИДЕО)
НОВИ УДАРАЦ ЗА ПРИГОЖИНА: Паравојна руска група "Вагнер" остаје без велике подршке?!
БЛОКИРАН ЈЕ! Почела Путинова освета Пригожину због оружане побуне
Најчуднија у постојећим службеним наративима јесте позиција генерала Сергеја Суровикина, који је осумњичен да је знао и подржавао план Јевгенија Пригожина и његов "Марш на Москву".
У тексту Јутарњег листа, чији је аутор Гојко Дрљача, наводи се да је већ одавно познато да је сукоб Пригожина и војног врха, Шојгуа и Герасимова, постао непремостив, што је било очигледно из бројних објава шефа Вагнер групе на друштвеним мрежама.
Нема одговора ни на питање како је током побуне једино руско ратно ваздухопловтсво показало неку спремност за обрачун с Вагнер групом, а Суровикин је био и остао главни заповедник руских ваздушних снага.
Према низу незваничних информација, Суровикин је ухапшен, а Вагнер група је током неуспелог пуча срушила најмање седам летелица руске армије, те побила укупно 39 пилота.
- Зашто се сада говори о хапшењу генерала Суровикина, ако се ред војске за који је био одговоран показао најактивнијим у заштити Москве, док се други практично нису супротстављали Пригожиновим јединицама - пита се аутор текста.
Суровикин је претходно наводно био у напетим односима са Шојгуом и Герасимовом, али је и служио као медијатор између Пригожина и московског двојца. Суровикин је као медијатор био активан током битке за Бакхмут, кад је Пригожин тешко оптуживао Москву за блокаду набавке муниције.
Део аналитичара сматра да се случај Суровикин може објаснити покушајем да се он претвори у жртвеног јарца - у војног заповедника чије понашање објашњава и правда катастрофалну реакцију војног врха и руских сигурносних служби на Пригожинову побуну.
Ово објашњење се чини логичним, али треба обратити пажњу како Владимир Путин тиме заправо жртвује два своја "жртвена јарца", и Пригожина и Суровикина.
Још је необичније, пише у својој анализи, угледни Институт за проучавање рата (ISW) да се Пригожин чак након договореног одласка у Белорусију потајно вратио на преговоре у Русију с неименованим руским високим званичницима и Саветом заповедника Вагнер групе.
ISW говори и о наводном регруписању Вагнер групе у Белорусији, при чему наводи више извора. Занимљиво је да руски опозициони медиј Медуза тврди да је уз Пригожина у Белорусију отишло само 1.000 људи, али белоруски опозицијски канал Беламова доноси другачије информације о стварању нове логистике и тренинг кампова Вагнера у Белорусији.
Какав је то пуч у ком диктатор ког је требало свргнути или смакнути допушта организатору пуча да се пресели у Белорусију, државу коју води диктаторов политички послушник и допушта организатору пуча регрупирање у суседној земљи?
ISW наводи и да је Пригожинова побуна подстакла "чистке великих размера" међу заповедним кадром руских оружаних снага и да руско Министарство одбране тренутно пролази "стрес тест" за лојалност.
Тврди се и да је заповедник руских ваздушно-десантних снага и, како се прича, заменик заповедника ратишта, генерал-пуковник Михаил Теплински преузео одговорности главног заповедника ратишта у Украјини од начелника Главног штаба и тренутног главног заповедника, генерала војске Валерија Герасимова.
Други руски извор тврди да је атмосфера сумње обавила Главни штаб и да се Герасимовљеви огранци оптужују за неодлучност и неуспех, док се огранци заменика заповедника здружене групе снага у Украјини генерала Сергеја Суровикина оптужују за саучесништво у побуни.
Укратко, ако су тачне информације војних блогера да је Герасимову де фацто након пуча одузето заповедање операцијама у Украјини, онда Пригожинов пуч почиње да добија неки други контекст, оцењује Дрљача.
Кључно питање које се намеће је да ли је можда "пуч" једна од Путинових игара која је у неком тренутку отишла предалеко, закључује се на крају текста.