ЈЕЗИВА СМРТ: Тела несталих људи нађена у реци стотинама километара даље, неки упиру прстом у полицију
Најмање 19 тела, која су у протекле две године извучена из оближње реке Јала у различитим фазама распадања, чекају на идентификацију.
- Управо сам видела лице свог брата, наша лица су слична, чак и уста. Видела сам и ноге, знам да је то мој брат. Не сумњам да је то он - рекла је узнемирена Ирене Вахето након што је изашла из мртвачнице у Јали, западна Кенија.
Најмање 19 тела која нико није тражио чекала су идентификацију. Она су у протекле две године извучена из оближње реке Јала у различитим фазама распадања.
Вахето је панично звала своју породицу у Њерију, градићу скоро 300 километара даље на исток.

РУСИЈА УПОЗОРИЛА УКРАЈИНУ: Бранићемо наше грађане у Донбасу

АМЕРИКА ДОБИЛА КОНСТРУКТИВАН САВЕТ: Најбоље би било да се склоне од Украјине наредних 25 година

НЕВЕРОВАТАН УСПЕХ РУСКИХ НАУЧНИКА: Ево када ће корона НЕСТАТИ по њиховим прорачунима
- То је Ндирангу, сигурна сам да је то он - плакала је говорећи преко телефона.
Али како је његово тело завршило у реци тако далеко од куће није познато.
Вахето је рекла да је њен брат нестао у новембру прошле године док је путовао из престонице Најробија до Накуруа - али то је скоро 200 километара даље од места где је његово тело нађено.
Од тада његова породица тражи по полицијским станицама и мртвачницама у близини два града, али не и у оволико далеком делу западне Кеније.
Идеју да га потраже и овде добили су након што су у понедељак активисти за људска права рекли да су тела пронађена у реци протеклих месеци и даље у мртвачници.
Ирене је речено да оде у мртвачницу у Јали како би проверила, међутим, деловала је невероватно да би њен брат могао да буде овде, стотинама километара даље од места где је последњи пут виђен.
Али, био је тамо.
Она није једина која трага за несталим рођаком и није једина коју мучи како је његово тело завршило у реци.
Бен Чепквони путовао је више од 100 километара трагајући за својим братом Филемоном, за ког каже да је нестао прошлог месеца негде између Најробија и Накуруа.
Његови посмртни остаци такође су пронађени међу телима извађених у реци, преноси BBC.
- Не знам ко убија ове људе и баца их у реку. Ово није демократска Кенија у којој желимо да живимо - рекао је он.
Наводно, постоји сумња да је полиција одговорна за многа од тих тела и на њу мотре активисти за људска права због тела пронађених у реци.
У Кенији су снаге безбедности обично међу првим осумњиченима када се догоде сумњиве смрти и нестанци - са добрим разлогом.
Организације за људска права су документовале многе случајеве убистава која се директно приписују полицајцима.
У 2019, Хуман Rights Watch је известио да је полиција убила више од 21 мушкарца и дечака у областима са ниским приходима у Најробију "очигледно без оправдања, тврдећи да су криминалци".
Missing Воицес, група организација која документује вансудска убиства у Кенији, каже да је 167 Кенијаца убијено или нестало у полицијском притвору 2020.
Поставља се питање и због стања у којима су пронађена тела извучена из реке.
Према речима рониоца који их је извукао, неки су били гурнути у вреће, које су потом зашивене. Други су имали полиетиленске кесе преко глава - сви знаци мучења и убиства, према Хаки Африца.
- Тела извучена из реке нису одавде. Она су издалека. Ово нису нормалне смрти. Влада мора да објасни зашто се тела појављују овде - рекао је активиста Фред Ојиро.
Упркос сумњама, не постоје докази да безбедносне снаге имају везе и са једним телом пронађеним у реци. Полиција каже да су се неки можда удавили или су жртве криминалаца, због чега су покренули истрагу.