Само један човек сме да "држи предавање" Путину и Трампу: Истог дана разговарао са оба председника, светски лидери зазиру од њега
Кинески председник Си Ђинпинг у среду је разговарао с Владимиром Путином, председником Русије и са Доналдом Трампом, предедником САД, одвојено, али у истом дану.
С Русом је причао блискије, видеопозивом, да се гледају у лице, ипак су они везани партнерством без граница.
С Трампом је разговарао преко телефона.
Цанг Хонг, научни сарадник на Институту за руске, источноевропске и средњеазијске студије Кинеске академије друштвених наука, у Глобал Тимес је нагласио:
"Док се свет суочава с вишеструким превирањима и геополитичким ризицима, Кина у својој комуникацији с двема другим великим силама преноси јасну поруку међународној заједници. Иако глобалне теме захтевају широко учешће многих земаља, Кина испуњава своје посебне одговорности и утицај". Научно озбиљно. И у великој мери тачно, Кина као гравитациона тачка.
Зашто је то важно?
Дмитриј Песков, портпарол Кремља, након разговора је рекао да је "главни приоритет руске спољне политике унапређење свеобухватног стратешког партнерства координације за нову еру с Кином".
Понављајући кинеску фразу "нова ера", Песков потврђује да је Москва у вазалном положају у односу наПекинг. Путин је, ако банализујемо, саслушао шта му је чинити ако жели да рачуна на кинеску подршку.
Како је пренео Јуриј Ушаков, Путинов саветник, "наши приступи односима са САД готово су идентични, што се одражава, на пример, у нашим проценама иницијативе америчког председника о стварању Одбора за мир". Обе државе су га одбиле.
Трамп је на својој друштвеној мрежи Truth Социал објавио каталог тема које су расправили: трговина, војска, Тајван, рат у Украјини, Иран, кинеска куповина гаса и нафте...
Док Трамп у својој простодушности тумачи како су његови "односи са Сијем изузетно добри", кинеско саопштење упозорава САД да мора да "поступа опрезно по питању продаје оружја Тајвану".
Шта је шира слика?
Си Ђинпинг је сменом водећих генерала смирио унутарашњу ситуацију, а на ноге су му дошли многи бивши амерички савезници, канадски и британски премијери. Последица америчке политике коју професор Стивен Валт назива "предаторска хегемонија" због које се савезници окрећу чак и Кини.
"Суочене с глобалним споровима, укључујући европска питања, дивергенције у европским односима са САД, кризу у Украјини и разне проблеме у Латинској Америци, све стране, укључујући САД и Русију, схватиле су да је конструктивно решавање тих питања неодвојиво од учешћа Кине и мора укључивати потпуну комуникацију, размене и дијалог с Кином", закључује партијски "Глобал Тимес".
Србија Данас/Јутарњи
