Још један рат на помолу? Трамп гледа у правцу ове државе, послао поруку целом свету "Видећемо шта ће се десити"

„Видећемо шта ће се десити“, одговорио је он. Изгледа да су све опције на столу.

- Погледајте, Венецуела нам шаље чланове својих банди, своје дилере и своју дрогу. То није прихватљиво - рекао је Трамп.

"Ловимо вас"

Дан касније, постало је донекле јасније којим путем би администрација могла да крене. У понедељак су Сједињене Државе уништиле још један брод из Венецуеле, наводно натоварен дрогом, који је пловио ка северу кроз јужни Кариби.

- Будите опрезни. Ако превозите дрогу која може убити Американце, ловићемо вас - написао је Трамп на Truth Социал.

То је био други такав инцидент у две недеље. Први се догодио 2. септембра, када је Трампова администрација тврдила да је убијено 11 „наркотерориста“.

Америчка војска је спремна

Напад је био велика ствар: последњи пут када је америчка администрација користила војску на тако директан начин у Латинској Америци било је 1989. године, када је Џорџ Х. В. Буш био председник, а панамски диктатор и бивши агент ЦИА-е Мануел Норијега био је на врху вашингтонске листе најтраженијих.

Како пише колумниста Данијел ДеПетрис за Телеграф, Трамп још увек разматра изводљивост напада на мете у Венецуели на копну, али једно је сигурно – америчка војска је сада у позицији да покрене кампању ваздушних напада на објекте повезане са дрогом ако председник одлучи да то учини.

У том подручју се налази осам америчких ратних бродова, већина њих код обале Венецуеле. Десет ловаца Ф-35 је стационирано у Порторику, а амерички министар одбране Пит Хегсет је недавно отпутовао тамо како би демонстрирао војну силу.

Не постоји кохерентна стратегија

Али, упозорава ДеПетрис, немојте се заваравати показивањем мишића. Трампова администрација може да објави онолико кратких видео снимака експлозија бродова колико жели, али то није исто што и јасна, кохерентна стратегија.

Трамп нема политику према Венецуели, већ мешавину супротстављених импулса који се међусобно поништавају. 

С једне стране, он жели да буде снажан лидер који ће дисциплиновати Латинску Америку и наметнути своју вољу кроз тарифе, претње или повратак „разарајућој дипломатији“ 20. века.

С друге стране, он жели да буде онај који постиже договоре, спреман да разговара са било ким ако то може да прикаже као личну победу пред камерама. Оба приступа су била на делу у Венецуели током првих осам месеци његовог другог мандата.

Преговори и споразуми

Трамп је повремено слао своје људе, попут Ричарда Гренела, на састанак са венецуеланским диктатором Николасом Мадуром како би разговарали о миграцијама, енергетици и размени затвореника. Неки од тих разговора су донели резултате. 

У фебруару се Гренел вратио у Сједињене Државе са шест Американаца које је Венецуела затворила по оптужбама које Вашингтон назива измишљеним.

Венецуеланска влада је такође пристала да донекле сарађује са Трамповим планом депортације. А у јулу је још десет Американаца враћено кући након што је Бела кућа, уз помоћ салвадорског председника Најиба Букелеа, депортовала више од 250 Венецуеланаца из озлоглашеног салвадорског антитерористичког затвора.

Шаргарепа и штап

У другим случајевима, Трамп је насео на мамац против Мадура и његове владе. 

Амерички званичници често истичу да венецуелански лидер није легитимни шеф државе јер је наместио прошлогодишње председничке изборе како би обезбедио трећи узастопни мандат.

У марту је Трамп потписао извршну наредбу којом се уводе царине од 25 одсто на робу из било које земље која купује венецуеланску нафту, делом због наводних Мадурових веза са бандом Трен де Арагуа (које америчке обавештајне службе сматрају веома лабавим).

У августу је Стејт департмент повећао награду за Мадурову главу на 50 милиона долара. Порука је јасна: Николас Мадуро се сада у очима америчке владе види као модерни Мануел Норијега. Како ДеПетрис примећује, што већи притисак САД врше на Мадура, мања је вероватноћа да ће сарађивати са Белом кућом по питањима која су јој важна.

Мадурове могуће контрамере

Венецуели недостају карте, али би могла да одбије да прихвати додатне летове који превозе депортоване америчке држављане. Т

о би био релативно јефтин и ефикасан начин да Мадуро узврати ударац, знајући да су Трампу потребне треће земље спремне да сарађују како би остварио своје циљеве депортације. Каракас би такође могао да појача хапшења америчких држављана који су још увек у земљи и прекине разговоре о даљој размени затвореника.

Још важније, неизвесно је да ли ће амерички војни удари на Венецуелу направити било какву разлику у погледу протока дроге. Бела кућа очигледно верује да хоће, али ако има доказе који то поткрепљују, није их поделила са јавношћу.

Историјски обрасци

ДеПетрис подсећа да Трамп заправо не ради ништа ново. Многе америчке безбедносне агенције су раније користиле силу у борби против нарко-картела, подстицале владе Латинске Америке да учине исто и уложиле милијарде у борбу.

У Колумбији је Вашингтон годинама финансирао и обучавао снаге безбедности како би се супротставили нарко-картелима који су пустошили земљу. Слична ситуација догодила се и у Мексику. У Перуу, америчке обавештајне службе су пружале информације о летовима дроге како би власти могле да приземље авионе. Уследиле су краткорочне победе, али дугорочни проблем је остао нерешен.

Трамп жели да покаже снагу

Али Трампа не занима историја и доследност. Оно што га занима јесте да камерама покаже да побеђује. То значи да би амерички војни напад на Венецуелу могао бити вероватнији него што су многи аналитичари спремни да признају – без обзира на то да ли ће произвести конкретне резултате.