Још једна европска земља страхује од рата са Русијом: Већ знају када би до њега могло доћи - Спремају се за сукоб, гомилају војску и оружје

- Ако наша земља посустане јер није спремна да изгуби своју децу, да економски пати или да ствари назове правим именом, онда смо у опасности _ упозорио је француски војник највишег ранга.

Неки опозициони политичари реаговали су са огорчењем на генералов позив на жртву. Међутим, Мандон је само истакао циљ на којем француска влада већ дуго ради.

Председник Емануел Макрон упозорава на највећу претњу Француској од 1945. године. Владини званичници више пута су поменули ризик од "великог рата високог интензитета" у Европи у овој деценији.

Нова безбедносна стратегија земље, усвојена овог лета, наводи да Француска улази у "ново доба". 

Стручњаци се слажу да француске оружане снаге тренутно нису адекватно припремљене за тај сценарио. Постоји евидентан мањак људи и опреме. Упркос високом државном дугу, Француска се одлучила на значајно јачање своје војске.

Када је Макрон преузео председничку дужност 2017. године, одбрамбени буџет износио је нешто више од 30 милијарди евра. Планира се да ће до 2027. године он бити више него удвостручен на 67 милијарди евра. Те милијарде се не троше само на ново оружје.

Професионална војска, која тренутно броји око 200.000 активних војника, такође ће расти. Број расположивих резервиста већ је повећан са око 28.000 у 2014. на више од 47.000 у 2025.

Добровољци ће након војне обуке бити распоређени у земљи

До 2035. године тај број би могао да достигне 105.000. Ово ширење базе одвија се независно од суспензије војног рока, чије је поновно увођење Макрон искључио и из политичких и из организационих разлога. 

Француска ће задржати своју професионалну војску, али председник преферира неку врсту средњег пута. Како би он требало да изгледа?

Према медијским извештајима, Макрон намерава током ове недеље да објави увођење нове, плаћене добровољне војне службе. Планирани датум почетка новог војног рока је 2026. година.

Према још увек непотврђеним плановима, првих 3.000 младих могло би се пријавити на обуку у касарни у року од неколико месеци. Очекује се да ће њихов број порасти на 10.000 до 2030. године, а затим на 50.000 годишње.

Нова, плаћена служба (наводно се ради о износу између 900 и 1.000 евра месечно) очигледно је осмишљена да траје 10 месеци и намењена је младим Французима од око 18 година.

Заједничка војна обука различитих друштвених група намењена је јачању друштвене кохезије и националног идентитета. Службено, пројекат се оправдава циљем учвршћивања "кохезије нације". Поред војних вештина, "усађују" се и вредности попут дисциплине, тимског рада и патриотизма.

Ако су информације које тренутно круже међу посланицима тачне, добровољци ће након војне обуке бити распоређени искључиво у земљи. Тако би, на пример, могли заменити професионалне војнике који већ годинама патролирају градским центрима, железничким станицама и аеродромима.

Након напуштања активне службе, обучени добровољци могли би бити доступни оружаним снагама као резервисти, чиме би се побољшала способност снага и омогућило повећање броја војника у случају потребе.

Добровољна мобилизација једног дела сваке нове генерације могла би помоћи у задовољењу потребе за "масом" неопходном за одржавање капацитета у случају сукоба, рекао је овог лета генерал Пјер Шил, начелник Генералштаба француских копнених снага.

Подршка опозиције

За разлику од преговора о буџету, где влада и опозиција до сада нису постигли договор, добровољна војна служба има ширу подршку.

 - Ако 10 процената од 50.000 добровољаца годишње остане у оружаним снагама, војска ће већ имати од 5.000 релативно добро припремљених појединаца - коментарисао је у новинама "Ла Трибуне" конзервативни политичар Седрик Перен из Лес Рéпублицаинс, који председава Одбором за спољне послове и одбрану у Сенату.

Жордан Бардела, лидер десничарског Националног окупљања, такође подржава пројекат који је Макрон оквирно представио већ током лета.

Међутим, тренутно најпопуларнији политичар у Француској добровољни војни рок види само као први корак ка поновном увођењу обавезног регрутовања, које је обустављено 1997. године током мандата председника Жак Ширака. Реакције на левој страни политичког спектра знатно су резервисаније.

Успостављање програма добровољног служења војног рока био је један од председникових омиљених пројеката још много пре руске инвазије на Украјину. Две године након његове прве изборне победе, 2019. године, покренута је Општа национална служба за малолетнике између 15 и 17 година.

Са грађанским васпитањем, церемонијама подизања заставе, спортом и обавезним ношењем униформе, тај програм заиста подсећа на основну војну обуку. Међутим, оријентисан је на цивиле и има за циљ промовисање друштвене кохезије. Они који желе, међутим, могу добровољно да заврше и војну компоненту након основног програма.

Безбедносна ситуација је значајно озбиљнија

СНУ, који се у суштини састоји од двонедељне праксе за јачање тимског духа, није био нарочито успешан. Пре годину дана, Ревизорски суд критиковао је, између осталог, да је програм са око 40.000 учесника мобилисао само део циљне старосне групе, у сваком случају далеко испод жељених бројки. Последично, финансирање програма континуирано се смањивало.

Недавно је премијер Себастијан Лекорни најавио гашење СНУ-а током следеће године. Иако би финансијски аспекти могли представљати проблем, нови добровољни војни рок вероватно ће имати боље изгледе за успех него СНУ.

За разлику од образовног програма за младе, он има јасну војну сврху. Циљна група је старија и мотивисанија, служба је плаћена, а војска традиционално ужива висок ниво јавне подршке у Француској. На крају, безбедносна ситуација данас је значајно озбиљнија.

Информације о новој добровољној служби неизбежно ће стићи до младих људи. Након обуставе регрутације уведен је Дан одбране и грађанства, током којег се оружане снаге представљају свим младим Французима. Овај обавезни догађај за особе од 16 до 25 година старости, наиме, представља предуслов за добијање возачке дозволе.