Каји Калас се дрма столица? Земље ЕУ незадовоље радом шефице дипломатије ЕУ, разматрају опцију смањења надлежности
Све веће незадовољство међу чланицама Европске уније радом шефице европске дипломатије Каје Калас довело је до озбиљних разговора о могућој реформи европске дипломатске службе. Иако је Калас у интерном допису запосленима стала у одбрану институције којом руководи, у неколико кључних европских престоница све гласније се поставља питање да ли садашњи систем даје задовољавајуће резултате у периоду великих геополитичких криза.
Иако је Калас у интерном допису запосленима стала у одбрану институције којом руководи, у неколико кључних европских престоница све гласније се поставља питање да ли садашњи систем даје задовољавајуће резултате у периоду великих геополитичких криза.
Посебно је активна Француска, која је припремила документ са могућим правцима реформе Европске службе за спољне послове (ЕЕАС). Сама чињеница да се разматрају тако дубоке институционалне промене тумачи се као знак незадовољства делом чланица начином на који функционише европска дипломатија и способношћу ЕУ да брзо реагује на међународне изазове, преноси Euronews.
Према једном од предлога, овлашћења високог представника за спољну политику била би значајно смањена, а део кључних надлежности прешао би на Европску комисију. Такво решење би додатно ојачало позицију председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен (Урсула вон дер Leyen), која је последњих година све активнија у међународним питањима и настоји да Комисију профилше као геополитичког актера.
Други сценарио предвиђа јачање улоге држава чланица кроз Европски савет. У том случају националне владе имале би много већу оперативну контролу над спољном политиком ЕУ, док би функција коју тренутно обавља Калас била додатно ослабљена. Многе чланице сматрају да би такав модел омогућио брже доношење одлука и већи утицај националних интереса на заједничку дипломатију.
Постоји и трећа опција, која иде у супротном смеру и предвиђа јачање положаја шефа европске дипломатије. Према том предлогу, Калас или њен наследник добили би већи утицај и над областима попут трговине и других политика које имају снажан геополитички значај. Међутим, сама чињеница да се паралелно разматра и могућност драстичног смањења овлашћења показује колико су мишљења међу чланицама подељена.
Калас је у интерном обраћању одбацила идеју да би њена функција могла бити маргинализована, наглашавајући да су надлежности европских институција јасно дефинисане оснивачким уговорима ЕУ. Ипак, дипломате признају да су расправе о реформи добиле на интензитету управо због растућег незадовољства учинком европске спољне политике, као и због осећаја да ЕУ у све нестабилнијем свету мора пронаћи ефикаснији модел деловања.
Иако се не очекује да ће до великих промена доћи у скорије време, дебата о будућности европске дипломатије већ је отворена. Предстоје разговори међу министрима спољних послова држава чланица, док ће се Каласова ускоро састати са француским министром спољних послова Жаном Ноел Бароом (Јеан-Ноел Barrot). Тај разговор би могао да покаже колико је дубоко незадовољство појединих чланица њеним досадашњим радом и да ли ће оно прерасти у конкретне институционалне промене.
Извор: Србија Danas/Biznis.rs
