Како изгледа живот на МИНУС 54 СТЕПЕНА? Србин открива са каквим проблемима се становништво сусреће и шта су МОБИЛНЕ ГАРАЖЕ
Док већина нас тражи топли кутак чим температура падне испод нуле, Србин Ив Бесеровац одлучио је да крене у сусрет екстремима.
Прешавши пут од 1.500 километара преко Москве и Сибира, Ив је стигао до Ојмјакона, тачке на мапи познате као најхладније насељено место на планети.
Дочекао га је призор који леди крв у жилама, али и буквално: термометар је показивао невероватних -54,3 степена Целзијуса.
У Ојмјакону и Јакутску, престоници ове ледене регије, важе правила која пркосе логици остатка света. Овде аутомобил није само превозно средство, већ критична компонента преживљавања.
- Мотори се не гасе сатима, понекад и данима. Ако се угасе, гориво и уље се заледе у року од десетак минута - објашњава Ив своје искуство.
Због тога су улице испуњене необичним призорима: аутомобили су "ушушкани" у импровизоване мобилне гараже и прекриваче, док из снега вире само ауспуси који неуморно избацују гасове. Гашење мотора, чак и на 15 минута, често значи да возило више нећете упалити до пролећа.
Живот у Јакутији је сведен на сурову функционалност. Због пермафроста (трајно замрзнутог земљишта), инфраструктура какву познајемо је немогућа. Канализација готово да не постоји јер цеви пуцају под притиском леда, па су људи приморани да користе углавном пољске тоалете.
Школе се затварају тек када температура падне испод –45 степени. Становништво се ослања на лов, риболов и узгој отпорних сибирских коња и ирваса.
Иако фотографије ових предела на интернету делују егзотично и бајковито, Ив Бесеровац наглашава да је стварност далеко суровија. Хладноћа овде није само временска прогноза, већ непријатељ с којим се свакодневно преговара.
- Тек када стигнете овде, схватите да хладноћа није само феномен, већ начин живота - закључује Ив, подсећајући нас на невероватну способност човека да се прилагоди чак и најнепријатељскијим условима на Земљи.