Како је Пакистан постао мост између Сједињених Америчких Држава и Ирана: Од неповерења и оптужби до неочекиване сарадање

Пакистан, држава која се чешће налази у међународним вестима због појачаног екстремизма и нестабилне економије, домаћин је првих директних преговора између Вашингтона и Техерана, са циљем окончања вишенедељног рата који је однео хиљаде живота и изазвао глобалне потресе.

То представља изненађујући заокрет за земљу која је деценијама посматрана кроз призму безбедносних проблема. Овај дипломатски пробој показује колико су се односи између Исламабада и Беле куће променили од првог мандата председника Доналд Трампа, када је оптуживао Пакистан да Сједињеним Америчким Државама нуди „ништа осим лажи и обмане“.

Потпредседник Џеј Ди Венс, заједно са Трамповим специјалним изаслаником Стивом Виткофом и зетом Џаредом Кушнером, присуствује преговорима овог викенда, при чему је Венс највиши амерички званичник који посећује Пакистан од 2011. године.

Аналитичари ову трансформацију приписују комбинацији географских околности, веште дипломатије и промењених регионалних савезништава. Заједно, ови фактори претворили су Пакистан у кључног посредника, подижући његов међународни значај.

„Чињеница да је Пакистан успео да изведе овај дипломатски пробој у последњем тренутку свакако му доноси велики кредибилитет“, рекла је Фарва Амер, директорка иницијативе за Јужну Азију при Институту за азијску политику.

„Проактивни напори Пакистана и успех у посредовању стављају га на мапу као актера који показује сопствену иницијативу“, додала је она, наглашавајући да Исламабад постаје „активан учесник у обликовању будућности ширег региона“.

Од неповерења до сарадње

До прошле године Пакистан се широко сматрао непоузданим партнером САД – земљом која је сарађивала с Вашингтоном током рата у Авганистану, док је истовремено наводно подржавала талибане.

Ликвидација Осаме бин Ладена 2011. године од стране америчких специјалних снага, након што је пронађен у близини Пакистанске војне академије у Аботабаду, озбиљно је нарушила углед пакистанске војске. Тај догађај изазвао је оштре критике америчких политичара, укључујући и Трампа, који је често оптуживао Пакистан да штити вођу Ал Каиде.

Трампов претходник Џо Бајден током свог мандата није контактирао ниједног од двојице пакистанских премијера.

„Пакистан је био својеврсна парија међу државама“, рекао је политички научник Акил Шах са Универзитета Џорџтаун.

Нови геополитички интерес

Међутим, нова Трампова политика променила је правила игре, преиспитујући старе савезе и укључујући нове партнере.

Пакистанове тврдње да располаже огромним резервама ретких минерала побудиле су интерес Вашингтона. Након кратког сукоба са Индијом прошле године, Исламабад је брзо јавно похвалио Трампове напоре у смиривању ситуације.

„Постојала је јасна жеља Пакистана да прошири односе са Вашингтоном“, рекао је Фахд Хумајун са Универзитета Тафтс.

Од тада, пакистански званичници су обезбедили споразуме о ретким минералима, номиновали америчког председника за Нобелову награду за мир и укључили се у Трампове иницијативе.

Сопствени интереси Пакистана

Пакистан има и сопствене разлоге да жели крај рата. Земља је погођена енергетском кризом изазваном блокадом Ормуског мореуза, с обзиром на то да велики део енергената увози са Блиског истока.

Такође, Исламабад је прошле године потписао споразум о међусобној одбрани са Саудијском Арабијом, па би ескалација сукоба могла да га увуче у рат.

Деликатна равнотежа

Пакистан дели нестабилну границу дугу 900 километара са Ираном, а регион насељавају етнички Белуџи са обе стране границе. У земљи живи и једна од највећих шиитских популација ван Ирана.

За разлику од других земаља у региону, Пакистан не поседује америчке војне базе и није био мета иранских напада. Иран је чак дозволио пакистанским бродовима да заобиђу блокаду у Ормуском мореузу.

„Пакистан се нашао у јединственој позицији са добрим односима и са Техераном и са Вашингтоном“, рекла је Амер.

Ову позицију додатно учвршћују блиски односи са Кином, нарочито кроз кинеско-пакистански економски коридор вредан више милијарди долара.

Крхко примирје

Уочи преговора у Исламабаду, безбедносне мере су додатно појачане. Хотел Серена, један од најлуксузнијих у граду, резервисан је за делегације, док су гости замољени да га напусте.

Ипак, примирје је већ под притиском. Иранска Револуционарна гарда саопштила је да је саобраћај кроз Ормуски мореуз обустављен након, како тврди, израелског кршења примирја у Либану.

Пакистан је осудио израелске акције, а премијер Шехбаз Шариф изјавио је да оне „подривају међународне напоре за мир и стабилност“.

У међувремену, новинари из целог света пристижу у Исламабад како би пратили историјске преговоре, док Пакистан покушава да учврсти своју нову стратешку улогу.

„Све се поклопило на начин који је омогућио Пакистану да се у овом тренутку позиционира изузетно стратешки“, закључио је Хумајун.

Србија Данас/CNN