Kako je Pakistan postao most između Sjedinjenih Američkih Država i Irana: Od nepoverenja i optužbi do neočekivane saradanje

Pakistan, država koja se češće nalazi u međunarodnim vestima zbog pojačanog ekstremizma i nestabilne ekonomije, domaćin je prvih direktnih pregovora između Vašingtona i Teherana, sa ciljem okončanja višenedeljnog rata koji je odneo hiljade života i izazvao globalne potrese.

To predstavlja iznenađujući zaokret za zemlju koja je decenijama posmatrana kroz prizmu bezbednosnih problema. Ovaj diplomatski proboj pokazuje koliko su se odnosi između Islamabada i Bele kuće promenili od prvog mandata predsednika Donald Trampa, kada je optuživao Pakistan da Sjedinjenim Američkim Državama nudi „ništa osim laži i obmane“.

Potpredsednik Džej Di Vens, zajedno sa Trampovim specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom i zetom Džaredom Kušnerom, prisustvuje pregovorima ovog vikenda, pri čemu je Vens najviši američki zvaničnik koji posećuje Pakistan od 2011. godine.

Analitičari ovu transformaciju pripisuju kombinaciji geografskih okolnosti, vešte diplomatije i promenjenih regionalnih savezništava. Zajedno, ovi faktori pretvorili su Pakistan u ključnog posrednika, podižući njegov međunarodni značaj.

„Činjenica da je Pakistan uspeo da izvede ovaj diplomatski proboj u poslednjem trenutku svakako mu donosi veliki kredibilitet“, rekla je Farva Amer, direktorka inicijative za Južnu Aziju pri Institutu za azijsku politiku.

„Proaktivni napori Pakistana i uspeh u posredovanju stavljaju ga na mapu kao aktera koji pokazuje sopstvenu inicijativu“, dodala je ona, naglašavajući da Islamabad postaje „aktivan učesnik u oblikovanju budućnosti šireg regiona“.

Od nepoverenja do saradnje

Do prošle godine Pakistan se široko smatrao nepouzdanim partnerom SAD – zemljom koja je sarađivala s Vašingtonom tokom rata u Avganistanu, dok je istovremeno navodno podržavala talibane.

Likvidacija Osame bin Ladena 2011. godine od strane američkih specijalnih snaga, nakon što je pronađen u blizini Pakistanske vojne akademije u Abotabadu, ozbiljno je narušila ugled pakistanske vojske. Taj događaj izazvao je oštre kritike američkih političara, uključujući i Trampa, koji je često optuživao Pakistan da štiti vođu Al Kaide.

Trampov prethodnik Džo Bajden tokom svog mandata nije kontaktirao nijednog od dvojice pakistanskih premijera.

„Pakistan je bio svojevrsna parija među državama“, rekao je politički naučnik Akil Šah sa Univerziteta Džordžtaun.

Novi geopolitički interes

Međutim, nova Trampova politika promenila je pravila igre, preispitujući stare saveze i uključujući nove partnere.

Pakistanove tvrdnje da raspolaže ogromnim rezervama retkih minerala pobudile su interes Vašingtona. Nakon kratkog sukoba sa Indijom prošle godine, Islamabad je brzo javno pohvalio Trampove napore u smirivanju situacije.

„Postojala je jasna želja Pakistana da proširi odnose sa Vašingtonom“, rekao je Fahd Humajun sa Univerziteta Tafts.

Od tada, pakistanski zvaničnici su obezbedili sporazume o retkim mineralima, nominovali američkog predsednika za Nobelovu nagradu za mir i uključili se u Trampove inicijative.

Sopstveni interesi Pakistana

Pakistan ima i sopstvene razloge da želi kraj rata. Zemlja je pogođena energetskom krizom izazvanom blokadom Ormuskog moreuza, s obzirom na to da veliki deo energenata uvozi sa Bliskog istoka.

Takođe, Islamabad je prošle godine potpisao sporazum o međusobnoj odbrani sa Saudijskom Arabijom, pa bi eskalacija sukoba mogla da ga uvuče u rat.

Delikatna ravnoteža

Pakistan deli nestabilnu granicu dugu 900 kilometara sa Iranom, a region naseljavaju etnički Beludži sa obe strane granice. U zemlji živi i jedna od najvećih šiitskih populacija van Irana.

Za razliku od drugih zemalja u regionu, Pakistan ne poseduje američke vojne baze i nije bio meta iranskih napada. Iran je čak dozvolio pakistanskim brodovima da zaobiđu blokadu u Ormuskom moreuzu.

„Pakistan se našao u jedinstvenoj poziciji sa dobrim odnosima i sa Teheranom i sa Vašingtonom“, rekla je Amer.

Ovu poziciju dodatno učvršćuju bliski odnosi sa Kinom, naročito kroz kinesko-pakistanski ekonomski koridor vredan više milijardi dolara.

Krhko primirje

Uoči pregovora u Islamabadu, bezbednosne mere su dodatno pojačane. Hotel Serena, jedan od najluksuznijih u gradu, rezervisan je za delegacije, dok su gosti zamoljeni da ga napuste.

Ipak, primirje je već pod pritiskom. Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je saobraćaj kroz Ormuski moreuz obustavljen nakon, kako tvrdi, izraelskog kršenja primirja u Libanu.

Pakistan je osudio izraelske akcije, a premijer Šehbaz Šarif izjavio je da one „podrivaju međunarodne napore za mir i stabilnost“.

U međuvremenu, novinari iz celog sveta pristižu u Islamabad kako bi pratili istorijske pregovore, dok Pakistan pokušava da učvrsti svoju novu stratešku ulogu.

„Sve se poklopilo na način koji je omogućio Pakistanu da se u ovom trenutku pozicionira izuzetno strateški“, zaključio je Humajun.

Srbija Danas/CNN